Dosta ljudi koji prođu kroz Trilj na svom proputovanju ili povremeno tu borave ko svoju prvu impresiju iz našeg kraja spominju da nigdi nisu vidili toliko kafića na jednom mistu – praktički u svakoj kući uzduž glave ceste. Ljudima nije jasno: tako malo misto, a toliko lokala!? I usput u pravilu postave podpitanje Pa zar to sve radi? Radi, radi, kako ne…
Radi i to zahvaljujući triljskom lifestyleu po kojem vridi nepisano pravilo da neko ne mora imat čiste rebatinke ali zato se mora na kavu, pivu i slično i to u pravilu minimalno triput dnevno neovisno o godišnjem dobu. Dobro, nisu svi takvi ali dobar dio mladosti je i to u pravilu oni kojima neko drugi daje za izlazak. Da se razumimo, i sam volim ili sist na miru te popit kavu i prolistat novine ili se nać s prijateljima na piću, ali ne pošto-poto svaki dan i ne pod obavezno.
Mislim, kad bi mi neki gazda od kafića davao misečno 1000-2000 kn, onda bi možda i bio toliko, ali dok trošim svoje pare – nema šanse. A to je ono šta mori našu mladost – ne kopčaju da ne žive oni od kafića nego kafić od njih; jeste li primjetili koliko ljudi prosječan vlasnik kafića zove prijatelju? Malo previše. A opet, čovik mora tako jer od njih živi, a i Mercedes ili BMW (ko još voza Golfa) kojeg voza je priko njih zaradio a ne trošeći u kafićima.
Opet, da bi mladost nešto i radila, morala je to od nekog starijeg i vidit i naučit. Inače je u hrvatskom društvu ko neko važeće društveno mjerilo – naravno lažno - to da se mora imat love za pokazat u društvu, a di se bolje neko može pokazat nego u kafiću kad u velikom stilu zovne turu… Brzo bogaćenje, lova, još usput neko auto i odma si faca. Iako je istina malo drugačija – do tih i takvih stvari ne dolazi se tako lako, a onaj ko se time razbacuje da ispadne seoski baja u pravilu se nije oznojio za sve to niti malo, nego mu je ili uzeo ćaća da pokaže kako on može uzet svom/svojoj malom/maloj (opet dolazimo do pojma seoski baja ali sad malo stariji) ili je nekog debelo zeznuo za to.
Zato mladosti, nije u kafićima sve, a pogotovo ne uzori… Nekad se mladost sastajala u parku, pivala i zabavljala se, a sad se sidi po kafanama, troši lova i gleda se ko ima bisnije Puma patike. Znam, reć ćete, nisu kafići savršeni ali kad nema ništa drugo!? Stvar je da neće niko drugi ništa osmislit za vas ako se toga sami ne uvatite.
A dotad, naše misto će izgledat ko gradić s Divljeg zapada - glavna ulica i uzduž nje salooni i trgovine...
|
