Sljedećih dana smo se ja i Erika posvetile udvaranju Mihi i Dvometrašu. Odlazile bismo u dućan ko fol da idemo nešto kupiti našoj baki, a zapravo smo išle u dućan samo kako bismo vidjele njih. Oni dvoje su odmah skužili da nam se sviđaju pa su se tako počeli okretati za nama i smijati svaki put kada bismo ušle u dućan. Ono što je meni čudno je to kako su odmah skužili da nam se sviđaju. Najgore mi je bilo to što su naši roditelji znali za njih... Jednog dana kada smo bile u dućanu ja sam išla pratiti dvometraša, a on kao da me izbjegavao. Erika je kupila neke stvari pa smo krenule prema kasi. Na kasi je baš bio Mihael Erika je odmah potrčala do njega, a on ju je pogledao kao da je pala s marsa pa se počeo smijati. Blagajnica mu je zahvalila to što joj je donio krpu i rekla mu ime. Tako smo saznale njegovo ime... Erika je bila najsretnija žena na svijetu!!! Bilo je tako brzo, dok Dvometraševo ime je bilo puno teže saznati...