28.12.2008.

x Napokon sam počela čitati knjigu Kradljivicu knjiga.Nemojte mislit da sam čudna.Volim čitat.

x Računajući ovaj dan, za četiri dana je Nova godina.Ne znam još ni di ću bit.Najrađe bi nestala.Prokleto nestala.Ne da mi se više...Razmišljala sam i o tome da zatvorim blog.Možda u Novoj godini napravim novi.Možda.

x I opet me to prokleto vrijeme izdaje.Volim kad je sve u redu.Trenutno nije gotovo ništa.U Novu godinu se ne smije ući sa dugovima i slično, ne?! E, pa ja ih imam...još 4 dana...i onda me pitajte zašto vrijeme uvijek oslavlljam sa "prokleto vrijeme".

x Bila sam sa svojom Jane, Kelly i Tinom u Valpovu...heh...aime, gdje smo završile. [xD] Sad bi Kelly rekla: Opet tog čoravog smajlića stavljaš...LoL...tajna je gdje smo završile.To znamo samo mi.Naša mala slatka tajna.LoL...(ne, nije ništa ilegalno...=) )

x Da me pitaju koji mi je bio najbolji dio večeri...uf...bilo bi se teško odlučiti, al među favoritima bi to bio onaj dio gdje sam ga vidjela..<3 LoL...o, da.Zaljubljena sam.Prokleto vrijeme će pokazati da li će to biti sretno ili nesretno.

Takva je nekakva situacija kod mene.Živcira me prokleto vrijeme.E, da...pomirila sam se s frendicom.Ne smatram ju više najboljom...=(

Say goodbye as we dance with the Devil tonight.Don't you dare look at him in the eye...as we dance with the Devil tonight...

20.12.2008.

Mjeseci žrtvovanja. Godina dana propadanja. Godina i po dana neslobode. Jedan dan greške. Izdaja. Suze. Šok. Ostatak vremena - zbunjenost. Može li se riječima reći? I don't think so...Neodlučnost...U svakom pogledu...I prokleta neizjašnjivost...

...Razočarala me...Iz nekog neobjašnjivog razloga i ja nju...Nikad nisam mislila da ćemo se na takav način posvađat...Ja znam da nisam ništa skrivila...Još sam i prešutila mnogo toga što ona je...Iako su me neke stvari jako pogodile, nisam joj ih prigovorila...Znam na što bi se svelo...

°Više ne znam šta da napravim. Da li da ostavim stvari ovakvima kakve jesu, da li da pokušam nešto koliko - toliko izgladiti...da li da jednostavno prekrižim još jednu osobu u ovom prokletom izdajničkom životu?? Puno mi je značila...prekrižena značila bi mnogo boli...Više ništa ne znam.°

02.12.2008.

Dogodilo se puno toga od zadnjeg posta. Rekla sam da neću ništa reći dok se ne dogodi nešto bitno. Pa, dogodilo se...Našli smo se par puta i završili zajedno...sve je to lijepo išlo...ali, taj neki osjećaj. Kao da to nije ono što zapravo želim. I nije bilo...nije to ono pravo. A i u zadnjih par dana mi se opet po glavi počeo motat On. Onaj stari...kojeg sam već mali milijun puta pokušavala zaboravit. Oni koji već duže vrijeme posjećuju moj blog, pročitali su ona dva "Let it go" i "Can't let go"...shvatila sam da ja malo previše mislim na njega. A to nije bilo fer ni prema meni, ni prema njemu, ni prema mom dečku. Najviše ne prema dečku...Tako da sam ga odlučila ostavit. Rekao je da razumije. You broke my heart, but I understand you.. Uvijek sve moram uprskat. Nisam trebala ništa ni počimat...al sad je prekasno. Barem se sve riješilo.



U razredu je jedna osoba sve tiša. Osoba s kojom sam se posvađala. Žeska osoba. Još od subote, Kellynog rođendana mi nešto tupi. Prvo se tamo malo otela i digla glavu, zatim je otišla malo dalje i stala me podbadat...kao da to nije bilo dovoljno. Ne, ona je morala neprekidno buljit u mene i živčano uzdisat, prekretat očima i nakašljavat se. Onak, k'o da sam glupa pa ja ne kužim da ona to radi. Ne...nisam k'o ona. A još manje sam glupa da prjeđem preko toga. E, pa AnNa ju je "malo" uplašila. A ja s njom više ni ne pričam...i sad već duže vrijeme u razredu stalno gleda u strop i glumi malo nevinašce koje se "kaje za svoje postupke". Svojim bijednim suzama mene neće potaknit na ništa. Čekaj malo. Sad govoriš da ti je žao i da ne znaš šta bi napravila da to ispraviš i bla, bla, bla. Šta nisi na to mislila dok si se onako drsko i neodgojeno ponašala?? Tad si mogla bit faca i radit onaka sranja (oprostite na izrazu), a sada si saasvim druga osoba. Malo dijete kojem je žao...de, odluči se. Ne možeš bit dvije osobe u tjedan dana! Ja znam jedino da se jaako ljutim i da sam odučila da više neću pričat s njom. Jednostavno ne mogu. Ne mogu ju vidit na oči. Ajde što me prije znala naživcirat ovako, ali ovog puta je malo prešla granice...



I sad sam već toliko živčana da ne znam kako bih više pisala...grr...mrzim kad me neko toliko naljuti da ostanem bez riječi, onda bi najradije pobacala i razbila sve što mi dođe pod ruku! Al ozbiljno...uff, idem ja. Dok si nisam tipke utuljila...hh..=)


Jao, ja ne bi danas u školu...još sat vremena...jao...