Sutra odgovaram hrvatski, književnost je u pitanju. Učila sam.. prekratko.
I znam da bih ovog trenutka trebala ustati i "primiti se knjige", no ne mogu.
Zašto ne mogu?
Ne znam.
To me i zanima. Jednostavno se ne mogu natjerati na učenje, ne samo hrvatskog, nego bilo čega drugog.
Ne da mi se.
Dosadno je, besmisleno i... ima previše toga za naučiti.
A najgore od svega je to što najvjerojatnije polovicu ili više od toga nikad u životu neću upotrijebiti.
Ali oni nas svejedno tjeraju da to učimo..
Ne mislim na nastavnike, ne. Mislim na ministarstvo, Primorca ili koje god koji smišljaju i oblikuju program.
Kad će mi trebati svojstva polimera? Ili Trommerov reagens?
Hvala Bogu da nemamo i domaćinstvo. Ili bi mi možda dobro došla poduka iz šivanja?
C-c-c-c.
Možda sam pregruba prema tome svemu, ali škola mi trenutno tako jako ide na živce da se ne mogu kontrolirati.

Prošli tjedan smo pisali nacionalne ispite. Ja sam dobila engleski i fiziku-biologiju-kemiju.
Nije me bilo strah, čak sam se i veselila, ili možda bolje reći, bila sam jako znatiželjna kako će sve to izgledati.
Pa.. nije bilo ništa posebno.
Fiz-bio-kem sam za 5-6 minuta riješila sve što sam znala, a onda sjedila još 20-ak minuta.
Za engleski mi je trebalo više vremena, ali isto sam riješila prije roka.
Sad ispada da se hvalim kak sve to znam, ali nije tako.
Samo hoću reći da su ispiti bili stvarno lagani, bar ovi moji.

Ovih dana mi se raspoloženja mijenjaju brzinom munje, ali osim toga, sve je ok.

I.. malo me strah kak ću proć sutra na ispitivanju. Valjda dobro.. Drž'te mi fige! :)

Idem.

Helena xoxo


P.S. - znam da je post bzvz, ali nekaj me natjeralo da ga napišem. Nemam inspiracije, u tome je problem i imam osjećaj da ovaj post zvuči nategnuto.