0039

tak...prolazi dan za danom...meni je dosadno, imam hrpu stvari za učenje...a neda mi se...vani super vrijeme al nemam ić s kim van...jer u mom društvu prevladavaju pasivni ljudi, oni koji se boje sunca(ne znam kako se zove ta bolest) te oni koji pate od poremećaja previše učenja i željni su novog znanja pa sve svoje slobodno vrijeme koriste za dodatno štrebaje...i tako sam ja prepuštena sama sebi i internetu na kojem nema nikog od mog društva zbog već spomenutih razloga, a povremeno dođu oni koji se boje sunca...:)
živim za vikende, kad svi izađu van...osim onih željnih znanja i štrebanja, te samo ponekad uspijemo izvući iz kuće..i onda cugamo i pjevamo...i onda još malo cugamo...i onda rigamo...provod za 5!
sad mi nije više ni toliki užitak cugati, samo pravim budalu od sebe, slijedeći dan se oporavljam tako da nisam za ništa i uništavam si organizam...pa u zadnje vrijeme ni ne cugam toliko, samo pjevam i to mi je kul...sasvim dovoljno...
i tako ja živim dan za danom...i dan za danom...pozdrav svima

i hate him!!!!
napokon sam našla normalnog dečka koji mi se sviđa...i on voli drugu curu!!!!!
zašto ja nemam sreće u ljubavi???
i p.s. želim novi kompjuter!

moram kupit novi kompjuter pod hitno!

Malo sam promijenila dizajn, više nisam onako tmurno raspoložena...Škola je počela, život opet postaje dosadan...Ne kužim kako sam prije normalno živjela svaki dan...A sad živim za samo vikende, preko tjedna ne stignem disat. Al ima i to svojih dobrih strana. U razredu ima nekih ljudi koji su mi ok (iako ima i onih koje bi najrađe ubila, al nećemo o tome...). Ovo ljeto idemo na maturalac pa se sad dogovaramo. Imamo nekoliko solucija, al valjda ćemo se dogovorit. Meni je svejedno, samo da idemo negdje:)
Svi iz mog društva našli su si nekog, neke dečke, potencijalne dečke i to, i svima je super. A ja imam trojicu koji mi se sviđaju...a ni sa jednim nemam neke prevelike mogućnosti da budemo zajedno...
Jednog znam već 5, 6 godina i oduvijek sam bila zaljubljena u njega..jedno vrijeme smo bili dobri prijatelji, i rekao mi je da nikad nebi prvi prišao curi jer se boji!!! Ne znam zašto, savršeno izgleda, i zanimljiv je...ali i zločest...jako...a ja volim takve, iako mi moj razum nalaže da nebi trebala...
Drugi ide samnom u razred, ok izgleda, super je prijatelj...ali ne želim ići u razred sa dečkom
Treći ide u moju školu, godinu dana stariji...Sladak je, poznamo se, ali ništa previše...
Ali i dalje ja najviše želim onog prvog...A ne smijem željeti njega!!!
Aaaaaaa...nadam se da ću ga danas vidjeti u gradu...:)