E da moj narode evo da vam se javim uzivo iz Londona...Moram malo da se povalim da sam bio u jebeno velikom gradu-veci je od Vukovara.I tako sam mao zanemario postove,a ono moram malo odmoriti od interneta i svega.A i nisam stigao nista pisati i da sam htio.Da vam malo docaram put.Krenuh 18. ovoga mjeseca u London.Smrad(jedan frend) me odbacio do Vinkovaca pa cu odande sa onim vakom u 3i10 za Zg.I ni 5 ni 6,vidim Pavleta na stanici uto doba.Reko di ces,oni ni 7 ni 8 nego za London i to upravo onim letecim objektom kojim i ja idem-u isto vrijeme-nemeres bilivet.Vec sam konto da ga nije Ruza poslala.I necete vjerovat covjek ide upoznati neku trebu s kojom se dopisivo,aj reko dobro.Jebate ja neam para da odem u Zupanju kada bi dotle doslo a kamoli za London.

I tako stigosmo mi u zg,malo bacili spike imali vise od 2-3h na raspolaganju.Vrijeme doslo da se krene.Busom na airport pa ajmo.Ljudi moji prvi puta u svom zivotu sam se sreo celo u celo sa letecim objekatom.Reko jebalo majku ako nebude 3 terorista,a ne jedan.Opet se sjetih Ruze pa mi bjese lakse.I ono,sjeo ja unutra i bijah tocno kod emergency exita.Reko Ruza se i zato pobrinula.Krenuse oni nama objasnjavati sta ako dodje do nesrece,da stavimo maske ove ono,uzmahali se rukama i pricaju engleski-sve sam razumio.Pa hebote meni je do stranog jezika dok avion pada.Al ajd.I necete vjerovati-poletismo.Ko tice.Par tona tezak leteci objekat vinu se u zrak ko iz sale.Letili mi-nas 60-ak.Jesmo zivota mi.Bili u zraku.U oblacima.Sve oko nas bijese tako malo-sicusno.Nemerem vam to objasniti.Evo da vam malo docaram,nevjerovatno je.Dodje ti da iskocis van i pleses po oblacima.



Vezo se ja sa onim pojasem,jer sam vidio da su se i drugi vezali-to sigurno da nesto ne maznemo sa zemlje dok smo u zrako-kuce kolike su bile-mogo sam ih komotno strpati u djep.I letimo mi letimo,potera mene na wc.Aj nista udjem ja i kontam:Hebate di sva ta nasa sranja zavrse.I izadjem ja van-tj. iz kabine-e da a wc pola metra sa pola metra-nit mores noge rasirit-nit mores citati novine dok seres,tako da sam odusto od svega.Krene odjednom avion da se trese,pogedam kroz prozor svi motori na mjestu,krilo i dalje tu,al opet reko hebate sta se treses-koji ti je?Pogledam u one hostese-normalne,nitko se nije uspanicario-aj skonto ja da je to normalno-pa reko dok se vec treses...Naredih guzu u pristojan polozaj i bjese mi ljepo.Sad ja kontam zasto su se svi umirili-uzivaju.Pa zasto nebi i ja.I prestade se tresti...I tako letimo,letimo-bas ko oni crvici kad ih vrapcici popapaju.U utrobi smo nekakvog metalca koji se visoko vinuo u oblake.

Nakon nepuna 2h dodjosmo u London,sletismo.Isro nas tamo na nekoj pisti.Bilo tu puno njegovih rodja.Bijese vecih,bijese manjih.I uputih se ja u airport i sad samo trebam dati putovnicu na provjeru i proci.Samo.Bemti Zucu baksuza.U redu ih je bilo negdje 100-tinjak,a jedna treba koja nas prima.Popizdio.Da bi stvar bila najbolja osto sam ZADNJI...cak i oni koji su prije mene dosli su prosli prije mene.ZASTO???Zato jer si je jebena zena koja me je trebala pusitit nakon pregleda putovnice umislila da sam fuckin terorista.Neda mi da prodjem i Bog.Ja puko.Ispitivala me je punih pola sata.Prvi puta u zivotu sam dozivio da mi netko postavi u jednom danu vise pitanja od Ruze.Nema sta me nije pitala-jedino u svemu je falilo da me pita koliki mi je rodjo.Na kraju kad sam rekao da idem kod sestre,poce me ispitivati i njezinu povijest!!!Jel ona tu zivi?Reko doselila se sa Sogorom...Na kraju opet me pita za sogora...Sta on tu radi?Zasto se doselio u London?...ma sto stvari jebote.Jedva sam upamtio ovo o sebi a kamoli jos da pricam sestrinu i sogorevu putnu romansu.I na kraju kada sam sve isprico zovu moju seku da sve provjere.Kad je zavrsila sa razgovorom udarila mi je udarila pecat i rekla:Danas je tvoj sretan dan!!!U reko majku ti tvoju da sam terotista nebi mi bilo zao aktivirati bombu u sekundi.I puste oni mene,uzmem prtljagu i taxista me treba cekati na izlazu.Nema taksiste,ti bokca.Zove sogi,reko sogi nema ga.Krepa mi baterija.Aj ono snaci cu se nekako.Engleski me hvala bogu sluzi,hehe.I dodjem ja u neku trgovinicu i pitam imaju li negdje uticnicu da ubodem ovaj svoj...punjac.Veli da u citavom aerodrumu nema uticnica....aaaaaaa....odem do bankomata,dignem 10 franaka-ispričavam se FUNTI-eto seko si sada sretna,usitinim i zovem sogija.Rece on meni da me taksi ceka na izlazu.I tako trazim ja trazim nea ga nigdje.Nije proslo 15-min. cujes duz citavog aerodruma moje ime.Par tisuca ljudi su culi moje ime-bijah poznat a nisam ni doso.Cujes kako spika:Tomsic...bla,bla...from Zagreb,please come,bla,bla...nista nisam skonto sta prica.Jebote reko.I setam ja setam i...eeeeenooooo gaaaaaa.Drzi on onaj papir na kojemu pise:Mr.Tomsic.Heeeee reko evo mene.narode moj vidio sam toliko sretnih ljudi,ali kao toga taksistu kada me je vidio,nisam nikada.Pozdravim ja njega...Ceko me je 2 sata,toliko sam se zadrzo jebote.I pozdravimo se mi,malo caskali do RICHMONDA-zapravo tu mi zivi sestra,i dovede me.Reko mi je da u svom zivotu nije cekao toliko kao mene.Hehe,stas,makar ce me upamtiti.I tako vam narode moj zavrsi ja vamo.

.

Ovdje bijese snimljen film Dracula,mislim dio filma,a ja naslonjen na grobu dje je on nekada prolazio

I sta da kazem.Jebeno.Kao u bajci.Mjesto je stvarno super.Bio sam u Londonu ali sam zaboravio aparat-hebote.Ici cu danas,sutra krecem kuci pa cu staviti jos neke slike...Puno pozdrava od Zuce demulosa...

Update:Evo stigo sam kući,i kao što rekoh evo još malo slikica pa parite oči
I naravno hvala Šogiju koji me je proveo svim tim silnim mjestima,bez njega nebi bilo ovih slika-a ni Londona.Zamislite došo sa posla,ošo samnom u grad,isliko me,vratio kući u komadima,ujutro me odvezo na poletilištei onda na poso.I da častio me u Burgerkingu sa dobrim burgerom i pogledom kroz prozor-ma ko ima boljeg Šogija od mene,hehe.A seka-ajoj,ubi me u pojam!A štaš,znam ja da je njoj drago da sam bio,pa ona mene malo iz ljubavi.Ko što šogi kaže ljubomorna.Bio četo sa šećerom,mislim ne četo kao četo,nego se dopisivo sa šećerom-naglašavam,bio,tj.nisam dugo nije mi dala.Znao sam da joj falim al tolikooooooo.I još nešto,svako večer sam moro sa skupim kaladontom .Hebate .




I evo seko i šogi malo reklame na blogu pa da me opet pozovete.Ovo su znači seka i šogi i njihova djeca,moja unučad.Ja kupio lutkicu Vanessi evo di je završila,e šogi šogi.

Update...u idućem postu nešto extra za vas...prvi put uživo sa Ružom,samo malo strpljenja
Evo vidim prošlo je dosta dugo vremena,nisam se javljao,a šta ću.Već dugo razmišljam da obrišem blogić,al eto pukne me nekada da nešto napišem,pa neznam.Nije da mi se neda već ono skupa je struja.A vidit ću,reko sam sam sebi...Neću više nikada obećavati postove nit išta,ako mi dođe da pišem pisat ću...za ubuduće...

Sigurno se pitate šta ima novo...hm,ima puno toga.
Aj 1. da krenem,ono što mi prvo padne napamet.A to je ni više ni manje već...Šećer.


E šta sada da kažem.Gotovo je.Mislim naša je veza gotova.19 mjeseci i 4 dana.Ako se pitate koji su razlozi-Nema ih.Jednostavno je gotovo-Glupača prekinila samnom,ma to ja njoj od dragosti-došlo je vrijeme,a o njoj nemogu ništa reći osim .Stvarno je 1. osoba u mom životu koja mi je toliko značila i koju sam toliko volio.I danas mi ništa manje ne znači,niti je manje volim.Ako je ovo bilo potrebno,neka tako bude.Život je dug,pred nama su novi izazovi,a vjerujem da ćemo ih zajedno proći.Dugo sam bio sa njom da bih tvrdio drugačije.Nemogu reći da je mrzim,kada znam da nije tako.Nemogu ništa reći-kada nitko od vas neće razumjeti.Netko bi reko da sam glup,da je ona glupa,da nismo normalni-e to stoji.A iskreno,nemam ja kome šta objašnjavati,niti slušati nečije "utjehe",žao mi je,bla,bla...Već sam bio u kušnji da mi je došla ženska koja me razumije i koja bi mi htjela pomoći.Narode moj-nezna me niti čitavih sat vremena,a ponaša se ko da me pozna čitav život.Šta reći nego ....Znam da nju boli neka stvar što je tako,bitno joj je samo da sebe zadovolji,a kako je meni to je već druga priča,citiram:Preboljet ćeš ju i to ću ti dokazati.Ko je ona da meni šta dokazuje,možda si umišlja da je Ruža,pa da će biti kako ona kaže.Netreba meni nitko da ja nju prebolim niti zaboravim-jer je to nemoguće.
Hoću li je preboljeti-to će pokazati VRIJEME,a ne NETKO.Eto toliko.Oću samo reći da je malo takvih osoba kao moj šećer.Ona će za mene uvijek biti netko koga ću se sjetiti sa osmijehom na licu i vrijeme koje sam proveo sa njom će mi ostati u najboljem,najslađem,najromantičnijem,najluđem sjećanju.I da,još da dodam...šećeru,žao mi je što sam tek sada stavio sliku

I nešto što mi upalo u bubrege:

10.000 posjeta na moj blog

....

Narode moj.Dužni ste da vam se zahvalim na odanom povjerenju i na tome što i dan danas slušate moje gluposti.Al to nisu gluposti-da vam posudim Ružu na dva dana i vi biste pisale tako nešto.Malo u svemu tome mi nedostaje kritika...Ima jedan lik koji malo kritizira mene i moj blogić,i to mi je ok!,postane dosadno da nema takvih-makar se dobro nasmijem.Imati blog je kao politika.Netko te voli,netko te nevoli.Netko te hvali,netko bi ti zabio nož u leđa.Meni osobno ovaj blog nije od nekoga velikoga značaja,niti mi je u cilju biti najbolji,jer uvijek postoji netko bolji od mene,iako se možda još nije rodio,al doći će.Pišem ovaj blog jer stvarno uživam u tome.Vjerujem da većina vas misli isto tako,na njemu možemo ispisati sve trenutke u svom životu:Kako se osjećamo,šta radimo,ko nas nalupo,nove ljubavi,propale ljubavi,nova poznanstva...sve kad nam je najteže napišemo i to na neki način izbacimo iz sebe.I to je dobro.Ja nisam taj tip da pišem o svojim jadima,demulaciji itd.Kako mi god bilo,uvijek osmijeh na lice i idemo dalje-ako to netko shvaća kao zatvorenost-njegov problem.Ja sam otvorena osoba i takav ću i ostati-život je kratak,zato ga treba znati dobro iskoristiti..

I da evo pošto smo ušli u novu godinu,ima par stvari koje bi vam mogao poželjeti:
1.Sretna Nova godina
2.Želim vam puno sreće,para,pašteta,zdravlja-a neće biti zdravlja ako nea pašteta
3.Budite to što jeste i nemojte se mijenjati radi nikoga-nismo mi playstation da se mijenjamo svake godine.
4.Zdravlje-kako kome.Ako vam je život sranje,pite lekadol-dobar je za sraćku,čuo sam.Ako vam je život ok!-onda uživajte u njemu koliko god možete.
5.Nikada,ama baš nikada nemojte misliti da ste sami na ovome svijetu i da nikome nije stalo do vas.Uvijek postoji netko tko će vas slušati,bio to vaš ćukac,vaš prijatelj ili vaš zid.Sve je dobro dok strop ne opadne.Niste sami-ima milijone i milijone drugih ljudi.To ti je ko sa jajcima.Milijone guštera,samo jedan preživi.Zašto je baš on preživio?Zato jer je odabran.The One.Vi ste taj.Čemu toliki trud da stignete na ovaj svijet,ako ćete ga tako lako odbaciti.Mnogi gušteri koji su završili u kanalizaciskim otvorima,parkovima,gumama bi htjeli biti na vašemu mjestu i zato poštivajte dedu prirodu i ne lomite grane ako su prazne,kad tad će biti plodova...vau...sam ja to reko...
6.Zaštitite sebe i druge.Ne izlazite iz kuće.
7.Poštujte oca i majku ili vam Ruža negine.
8.Nemojte protiv zakona ni za Boga miloga.Zašto čitav život provesti iza rešetaka i hodati sa rukom na guzi...Za mene osobno nema većeg zakona od Ruže.Tu mi je već sve presuđeno i nema mi povratka.Ak nije kako ona kaže,spavam zavezanih očiju-ne da je nevidim,nego da nevidim sebe ujutro kad ustanem,neće ona mene vako,ona će mene na spavanju.Ja bih volio da mi zakon presudi,a ne Ruža-mislim da bi raširenih ruku odo kroz ćelije.


I moram izdvojiti jedan komentar od jednog anonimca:



To care,evo da si se predstavio sad bi bio popularan,ovako grašak.Svaka ti čast što pratiš događanja na mom blogu.Ovaj blog je POSTAO smeće,znači nešto ima na njemu što je te privlačilo...Jako mi je žao ako sam te razočaro,al ajd..Doći ćeš ti meni opet.Znaš ima ljudi u HOLIVUDU koji kopaju po smeću.Recimo za pokidanu sliku od Britney S. su dobili 4000 $.Pa eto znači u svakom smeću nađeš nešto zanimljivo,samo treba kopati.E sad dal ti kopaš nos ili po mom blogu,to je tvoj izbor.

Puno pozdrava....