Eo opet jedna od demulacija moje majke Ruže:

Mjesto radnje:željeznički kolodvor
Vrijeme radnje:nebitno
Vrijeme vremena:sunčano
Žrtva:Ja-Žućo-po običaju
Demulator:Ruža-ništ novo
Prije demulacije:strah od demulacije
Poslije demulacije:očekivana demulacija

Pa da krenem...Znači bilo je to prije godinu dana.Odlučio ja otići do Požege vlakom(to vam je ono željezno što vozi po tračnicama) kod moga kuma srediti mu kompijuter:pentium2,800mhZ...bio mu u kvaru...a za to je tu hacker Žućo...hehe...Uglavnom spakovo ja stvari u kofer vel:58cmx58cm,marke ADIDAS-sa koridora i uputio se na željeznički......bio mi to 1.put da idem vlakom u Požegu...Duša me zabolila kada sam morao dati 146,20 kn za povratnu-to vam je ono da možete sa 1 kartom negdje i nazad...zato se zove povratna.Kupim ja tu kartu-taj šugav,beskoristan papir..i uđem u vlak...samo što smo krenuli eo zove Ruža na mob. marke samsung sgh600:
Jesi krenuo?-Reko:Ružo ja sjedim-vlak vozi...Kužite?...strašno...valjda treba pitati jel krenuo vlak,pa onda jesil ti u njemu...al eto to je ipak Ruža...Ma di sjediš???-izdere se ona u h-molu...Pa u vlaku di bi sjedio-odgovaram ja...Ruža:Jel znaš di treba izaći?...Znam u Požegi-velim...A jel znaš di trebaš presjesti?...strašno...mogla me to odma pitati:-Pa znam u Novoj Kapeli...samo neznam kada dolazi Kapela...al-pitat ću nekog.-Neeemoj da zaboravišššš!-opet će Ruža..Dobro,ajd...i poklopim ja.I vozim se ja tako kad eo konduktera(on vam provjerava jel imate kartu) i gleda u mene,blenio ko da...i onda veli:Kartu?-Ja:Imam...Kon(skraćenica za kondukter):Pa pokaži je...i pokažem ja njemu....kartu..hehe!Reko:De vi meni čiko recite kad će Kapela?Kon:još 5 stanica...još mi izbrojo na prste!-Hvala ljepo!I ode on...Nismo stali niti jednom kad vidim ja kon.2(ako ste zaboravili kon. je skr. od konduktera..a ovo skr.je skraćenica)...Reko:oprostite kad će Kapela?...pitam i njega da se uvjerim,tek će ti on(nakon što je podigao:palac,kažiprst,srednjak,i onaj do srednjaka) 4.-Kako 4 ovaj prije vas reko 5?...-Ma nije 5,neg 4-veli kon.2...je**me pas ak oni i znaju di je Kapela...!I tako vidim ja naprijed oni novi vagoni I klase(vagoni su vam ono što vuče lokomotiva,a lokomotiva vam je ono što vuče vagone)...Uđem ja unutra kad ono ispred mene crveni gumbić i piše:za hitne slučajeve.Reko super...stisnem ja kad se neko javi:Molim?..velim ja:Oprostite možete mi reći kada će Kapela?...Netko:Ti mene mali zaj***š...ovo je samo za hitne slučajeve...?Ja:Pa i ovo je hitan slučaj:NEZNAM DI SAM?...alo..aloo..i kreten poklopio,dabogda mu to zadnje bilo!!!Ništ vratim se ja nazad u one kršine od vagona i reko ide sebi Žućo nać nekoga ko će za Požegu...I slučajno čujem neke ženske,jedna rekla da ide kod dečka u armiju...a moj visokostupanjski Q je na iznad očekivanog...pa sam tako znao da je Armija u Požegi.I tako uđem ja unutra ono 3 ženske,tako mojih godina...sjednem ja i onako ladno:Jel slobodno?Heeehhee...sad ti reci da nije...i tako oni me onako pogledaju i vele:-da da...i nastave pričati.Eo ti mene u akciji:Ja sam Žućo(rukujem se sa njima) i velim:drago mi je!...mislim onda mi bilo drago...I tako se mi zapričali,sve super...razmjenili brojeve...zajebancija boli glava...I bilo sve u najboljem redu kad će ti jedna:ajmo sad će kapela!!!Eeee tu nastupa demulacija!Stade vlak:ono tabla N.KAPELA..a meniii dragoo...otvaraju ono vrata tek vidiš 6-7 konduktera doziva moje prezime,rasporedili se i deru se ko..Šta mi se tada motalo po glavi:Bio sretan ko nova godina...kužite ono ja faca svi me zovu...reko sigurno što sam stiso ono dugme a nesmijem...ali bio sam ponosan jer znam da mi ne mogu ništa...nije mi palo na pamet da na temelju toga ne mogu nikako znati moje prezime...al eto ipak ja sretan onako ćekam da ove izađu:Kada su izašle,ja onako ponosno:-Jaaa samm!!!Tek će ti jedan:Jes ti taj kojim se predstavljaš,dobro nisu baš tak pitali...uglavnom,jesil ti taj??-Ja:Da,da ja sam..a ženske onako gledaju,ništ im nije jasno...svi me zovu...Kad će ti on:E ZVALA TVOJA MAMA REKLA DA NEZNAŠ DI TREBA IZAĆI!!! i onako pokaže mi vlak preko puta i kaže:
Onaj ti je za Požegu....ženske se opalile smijat......Aaaaaaaaaa,a mene beeedddd...da sam imo pištolj!!!Eto,fora je u tome da ja gdje god otišo Ruža će me naći i uči mi u trag gdje god otišo...nemoš vjerovat...Možete zamisliti kako je ona došla do tog broja i još ono zoviteee moga sina da izađe...Nezna se ko je gori..Oni ili Ruža...I ništ,ulazim ja sa njima u ovaj drugi vlak...nisam im mogao u oči pogledat...oni se smijali čitavim putem...taman malo kad se smirila situacija,eo ti kon.3:karta?...dam mu ja kartu!!!Kad će ti on:jes ti taj za kojeg je mama zvala???...pa da poludiš,ove 3 opet koma..-Jesam,i onako smijem se a u meni kiiipiiii...-Pa koliko ti imaš godina???:-Ja:19...kon.3:A bogati-veli on-tvoja mama kaže:"mali",da smo znali da si ti tolki dečko ne bi te mi zvali,al ovo još nismo doživjeli..i opali se smijat...reko:Vidite,to vam je Ruža-kod nje je sve moguće...i ode on..."crko dabogda" -velim usebi,ma poludio sam...Sva sreća da sam kasnije promjenio broj...I što sam tu zaključio:Ruža-bila tu ili ne,demulacija ne gine!!!sto tako me nazvala u jedan kafić u Županji-da sam joj reko u koji kafić idem...mašala...al nisam joj ništ rekao i opet me nađe...strašnooo...Eto,toliko-demulacija vil bi kontinued!!!
Toga dana znam da sam si ucrto za ubuduće kada putujem:
1.Ne nosim mob. više sa sobom-mada znam da to ne pomaže
2.Sa nikim se ne upoznajem
3.Ne odazivam se više na moje prezime,ime niti bilo šta u vezi mog identiteta
4.Neću više prisluškivat tuđe razgovore-da nisam bacio uvo na one 3 bilo bi mi lakše...
5.Kada krenem-nazvat ću Ružu i reći da sam zakasnio na vlak i da se vraćam kući...pa nek me traži na polazištu...
6.Kada stignem na odredište javim Ruži da sam stigo i pitam:jel me netko tražio?Tj.koliko ljudi zna da nisam došo kući?