|
Da citiram jednog, u Požegi ne baš toliko omiljenog (zbog koncerta /ne/održanog ovog ljeta), pjevaca: EVO MENE MOJI LJUDI !
Ni me dugo bilo, al dobra isprika zlata vrijedi, jel'!?
Svašta se dešavalo, bilo j' tu posla do guše i još kojeceg... Al idemo redom....
Ovo sam vec spomen'o, al bitno mi je:
10. prosinca 1892. Fotograf iz Beča privremeno je u Požegi otvorio "FOTOGRAFICKI ATTELIER" i počeo podučavati nekoliko naučnika.
isto tako je 10. prosinca moja pokojna baka Olga, slavila svoj rodendan, a po struci bila je fotograf, i to u poznatoj požeškoj radnji u to doba pod nazivom "Foto Marta" koji se nalazio u Županijskoj ulici, nasuprot zgrade Županije. Više o njoj i njenom radu drugom prilikom i sa puno više priloga, a u njenu cast objavljujem njezin autoportret iz školskih (fotografskih) dana.
Na dalje, bilo je tu i bolnice i kozica (sve djeca), pa malo puta, pa slavlja, pa..... ma svega, a dobar mi je izgovor i što blog nije baš htio primit moj objavak prije dva dana pa sam ga kaznio - baš nisam htio jucer objaviti...
U meduvremenu pao je i obilan snijeg i grad, stvarno, izgleda malo cišce, bar kad se gleda s brda ponad grada. Da ne mislite da vas lažem, evo i "žive" slike:
Puno i zdušno radim na par projekata koje cu vam, s veseljem, predstaviti u bliskoj buducnosti, možda nagodinu, a nisam zaboravio niti datu si zadacu oko etno-modnih skica u svakodnevnoj uporabi... Oni koji se cešce šecu gradom mislim da su vec primjetili kako sve više ljudi nosi, moram reci, s ponosom, naše šokacke šešire iliti kape, a ima tu i drugih detalja o kojima cu par rjeci reci uz prigodne slicice. Pa moram nešto ostaviti i za kasnije.
Toliko za sad, sutra idem malo u ravnicu - prema Vinkovcima, pa ocekujte i jedan ravnicarski objavak, a vi, ma ostajte mi lipi, zdravi, veseli i debeli (pa zima je ljudi moji) !
|
