utorak, 27.09.2005.

Neki vole i ovo...

Ovo mi se desilo pre nedelju dana i od onda razmišljam kako to da ispričam a da bude zanimljivo. Nisam smislila ništa pametno. Zato ću vam samo predočiti činjenice, čisto radi informacije.
Za ljude koji su na ovaj način nastrani sam čula, a sad sam se sa tim i susrela. Prvo je tip nazvao Silviju, i opet tražio da dođe s još nekom. To je 60 evra po osobi, ali nam nije rekao šta traži.
Došle smo zajedno, negde kod Đerma pa još dalje, ne sluteći šta nas čeka. Vrata nam je otvorio potpuno go, što se inače ne događa. Odveo nas je u svoju sobu (živi čovek s roditeljima, to je očigledno, i ima neku kintu, što je takođe jako vidljivo). Vrlo čudan čovek. U svakom njegovom pokretu i u svemu što izgovori oseća se nešto čudno.
Bez previše blama, legao je tako go na krevet i zamolio nas da pišamo po njemu... Samo smo se pogledale. Na sreću, meni se stvarno piškilo. Samo sam skinula gaće, stala iznad njega i namestila se. "Ne! Po licu!". Dobro, pomerila sam se i ispišala mu se na lice.
Silviji nikako nije išlo, ali je i ona nekako uspela posle dužih napora bar malo da pusti mlaz. Od onog što ja smatram seksom nije bilo ni traga.
Sledeći put zvao je samo mene. Sačekao me sa ricinusovim uljem!
"Uzmi, ovo će ti pomoći.", i odveo me u kupatilo, pod tuš. Kapiram da je tako manje neprijatno, jer ipak je to kupatilo. Ili je bar on mislio da je tako manje neprijatno.
"Napregni se! Molim te!"
I stvarno sam posle puno napora uspela da izbacim jedno govance, malo.
Bio je jako srećan. Pojeo je u slast. Fuj!
U povratku kući sam razmišljala o tome šta njega u tome toliko pali. Ništa sem toga nije tražio. Razume li ovo neko?



- 02:17 - Komentari (26) - Isprintaj - #

nedjelja, 11.09.2005.

Letovanje

Meni je stvarno jako žao što se ovako retko javljam. Izvinjavam se i zahvaljujem istovremeno. Od kako ovaj blog postoji, verujte mi, moj život je krenuo nabolje. U svakom smislu. Eto, bila sam i u Grčkoj na letovanju. Jeste da je Santorini do jaja, svako će se sa tim složiti, ali nije za moj duh. Dosadna je to varijanta. Nešto kao Strahinića Bana, samo na moru. Na Adi Bojani mi se mnogo više dopalo. Jebote, Ada Bojana... to je ludilo! Još da nema onih uvek zabezeknutih Šiposa, i uvek aktivnih narodnjaka, osećala bih se stvarno kao na Adi Ciganliji, kao kod kuće. Naravno, i da nema idiota na koje po pravilu nalećem. Ufhhhhh! Kako dobra ekipa! A što vi svi ne idete tamo nego se nešto muljate po Budvi, Hercegnovom i Hrvatskim ostrvima? Na Adi Bojani je ludilo. Dekadencija do kraja. Užitak za svakog ko želi da se opusti i uživa. I da se skida sa teških droga, jer, pazite, Ada Bojana je sama po sebi teška droga. Stalno se dešavaju stvari koje to nadoknađuju.
Bojan (pazi ime) se zvao moj švaler na Adi Bojani. To je čovek koji je izmislio silovanje - tako tvrdi. On je taj koji je smislio kako privesti primitivnu ženku u zaklon gde niko neće videti šta se dešava i uhvatiti je za cupi. On je taj koji je pronašao način da se zbog toga ne odgovara pred zakonom. On je taj koji je svečano izjavio da najviše voli "Wonderwall" jer je uz tu pesmu tri puta silovao.To je isti onaj koji je priznao da je poslužio kao uzor za ulogu profesora fiskulture u filmu "Majstori Majstori", jer i on je profesor fiskulture negde na Vračaru, a još je poznat i po tome što je karao Koštunicinu ženu. Ali kad je bila mlada i lepa. Ako je ikad bila mlada i lepa. I ako je Koštunica ikad imao ikakvu ženu za karanje. Kakav start! Kako da jedna prosečna budala i kurava i napaljena ženskica poput mene ne odlepi za takvim likom? Naročito ako ima vitak struk i široka ramena? A još je i duhovit...
Budala je u ovome ključno. Sex sa tim likom, to je nešto, kako da kažem, neuobičajeno. Gležnjevi su u toj igri najbitniji, zatim stomak, pa tek onda uši. Svi ostali delovi tela su potpuno nevažni. Dok dočekaš uši već ti se sve smuči.
I tako sam ja s njim provela letovanje na plažama, pod palmama, u kolima, sobama hotela, lifotovima... u lizanju tih sporednih delova tela. Za njega očigledno jako bitnih. Za popizdeti. Žešće sam se napalila na letovanju. Sve vreme sam bila jezivo napaljena. Drkala sam, što inače skoro nikad ne radim, sećajući se Beograda, onih frajera, na naplatu, i onih koji ne plaćaju, sećala sam se drndavog kurca onog glupog političara iz DS-a, napaljenih debelih mušterija, na samu pomisao na Nikolu bih se ovlažila kao sunđer... Ma svašta mi je padalo na pamet (mada, priznajem, pristizale su mi u sećanja i dobre jebačine). A ovaj kreten, on je bio u fazonu lizanja gležnjeva. I ljubomoran. Jako ljubomoran. Nisam mogla da privatim ništa sa strane, iako je bilo puno prilike. Bio je jedan mladi plavi Piroćanac sa seksualno izazovnim akcentom, ali pored ovog skota nije bilo šanse.
Najgore od svega je što se moje letovanje završilo tako što sam se s njim vratila kući, vozom. Lizao mi gležnjeve u spavaćim kolima na liniji Bar-Beograd. Pošto sam izgubila strpljenje, ali i stid, zamolila sam ga da mi bar jednom, ovako za kraj, oliže pičku. Onako sportski, čisto za rastanak.
"Ne mogu", rekao je, "Meni to smrdi!".
Mislim da nikad niko tako spontano i prirodno nije nekom raspalio šamarčinu. Odleteo je u drugi ugao kupea. Nisam ga više nikad videla. Od prekjuče.

- 05:04 - Komentari (18) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se