IV, 6 – sedam planeta sveta ... – Ukoliko bi napravilo poređenje 7 klasičnih planeta sa Sefirotima, zapazili bi da tri planete imaju dominantnu poziciju i značaj: Sunce, Saturn (čiji se astro-znak piše od Mesečevog ‘srpa’ i Zemljinog krsta) i Mesec (‘nebeska Zemlja’). Gospodarsko Sunce je u središtu – u Tiferetu, a Saturn, dan sabata, na vrhu šestougaonika (koji obuhvata uticaj prva tri Sefirota) predstavljen. Iz ovoga se da nazreti zašto Hrist, Hohma i Bina Božija, ukazuje za Sebe da je gospodar subote, sabata (‘Matej’, 12:8) – U Evanđelju po Tomi’ Isusu se pripisuju reči: »Ukoliko ne postite od sveta, Kraljevstvo nećete naći; ukoliko ne držite sabat kao sabat, nećete videti Oca.« (Verz 27) Držanje dana odmora je ključna zapovest za održavanje saveza sa Bogom, za ulazak u Božiji Mir, Najviši Raj.

IV, 6 – ... sedam dana sedmice. – U magijsko-kabalističkim razvrstavanjima svaki dan, štaviše svaki sat je podređen nekoj vladalačkoj planeti: »Preporučljivo je znati da svakim od 24 sata dana i noći vlada jedna od sedam planeta, po pravilnom rasporedu, počevši od najviše do najniže. Redosled planeta je sledeći: Sabatai – Saturn; ispod njega je Cedek – Jupiter; ispod Jupitera je Madim – Mars; ispod Marsa je Šemeš – Sunce; ispod sunca je Nogah – Venera; ispod Venere je Kokav – Merkur; i ispod Merkura je Levana – Mesec, koji je najniži od svih planeta.
Treba razumeti da planete vladaju odgovarajućim danima u sedmici, i to: Saturn subotom, Jupiter četvrtkom, Mars utorkom, Sunce nedeljom, Venera petkom, Merkur sredom i Mesec ponedeljkom.
Vladavina planeta nad pojedinim satima počinje u zoru, izlaskom sunca. Planeta koja odgovara tom danu u sedmici, a ostale planete prema datom redosledu, vladaju narednim satima. Tako u subotu prvim satom vlada Saturn, drugim Jupiter, trećim Mars, četvrtim sunce, petim Venera, šestim Merkur i sedmim Mesec, a zatim osmim ponovo vlada Satur, pa ostale po redu, tako da se uvek zadržava njihov redosled.« ('Solomonov Ključ', I, 2)


ali je isti Bog koji čini sve u svima.« (‘Korinćanima’, I, 12:6) – Ko doživi i ostvari kao čovek sjedinjenje u duši sa Bogom, Svetim

IV, 9 – On napravi Slovo Gimel vladarem u Bogastvu. – Na Drvetu Života staza Gimela povezuje Tiferet i Keter. Značenje slova Bogastva – Gimela, je ‘kamila’. – »Lakše je kamili da prođe kroz iglene ušice, nego da bogataš uđe u Kraljevstvo Božije.« (‘Matej’, 19:24)

IV, 9 – levo oko u biću muškom i ženskom. – »Dva velika svetila« ('Postanak', 1:16) na svodu nebeskom su Sunce (koje vlada danom) i Mesec, koji vlada noću i reflektuje svetlost od Sunca pristižuću. Levo oko odgovara Mesecu, desno Suncu. Kao što svet obasjavaju Sunce i Mesec, tako i u dušu unose svetlost života čiste oči, oči koje zrače Svetlost Istine: »Svetilo telu je oko. Ako je oko tvoje bistro, sve telo tvoje biće svetlo; ako li je oko tvoje rđavo, sve telo tvoje biće mračno. Ako je dakle Svetlost, koja je u tebi, Tama, kolika će Tama biti?« ('Matej', 6:22-23)

IV, 10 – On napravi Slovo Dalet vladarem u Rađanju. – Stari oblik Daleta (del, deleth = ‘vrata’) pisao je se kao uspravan trougao, kao veliko grčko Delta – ”. Dalet je simbol Kapije Neba i Kapije Pakla, simbol rađanja. – »Pravednikova usta rađaju mudrošću, a opak jezik čupa se s korenom.« ('Izreke', 11:19). Dalet je i Božiji Rog.

IV, 10 – Veneru u svetu ... – Venera, slično Suncu, deluje na sklad i lepotu. Tradicionalna astrološka oznaka joj je T, dakle predstavlja Sunce (Q) iznad ‘raspete’ Zemlje (+), Helios koji oplođuje Geju.

IV, 11 – On učini Slovo Kaf vladarem u Životu. – Značenje naziva slova Kaf je ‘dlan’, ‘ruka’. Božija Ruka je ta snaga koja nas drži i održava u životu, i Božijoj Ruci se predaje duša koja ima i hoće imati poverenje u Boga kao Vernog Pastira: »U Tvoju ruku predajem predajem duh /= život/ svoj; izbavi me Gospode, Bože Verni.« ('Psalmi', 31:6, v.: 'Sirah', 6:7)

IV, 11 – Jupiter u svetu ... – Rimski bog Jupiter (Iovis) odgovara hebrejskom Jehovi i grčkom Divu, Zevsu (Zeýs, Diós), 'ocu bogova i ljudi', 'najveličanstvenijem od bogova'. U Sunčevom sistemu Jupiter, planeta sreće, najveće je telo te vrste.

IV, 12 – On učini Slovo Fe vladarem u Lepoti. – Sjaj koji dolazi iz samog Sebe, iz Kraljevstva Unutarnjeg, gde nema sene, predstavlja Božiju Lepotu. Sjaj spoljašnjeg presijavanja, blještavilo, predstavlja i odražava dijaboličku lepotu, pompu privida. – »Ne daj bludnici svoje duše, da ne izgubiš imetak svoj. /.../ Odvrati pogled svoj od dražesne žene, i ne gledaj tuđu lepotu. Mnoge već zavede ženina lepota, koja želju raspaljuje kao vatru.« ('Sirah', 9:6.8)

IV, 12 – Mars u svetu ... – Fe je slovo Marsa, koji se po Eshilu napaja krvlju (cp.: ‘Otkrivenje’, 17:6). Crvena planeta Mars je simbol plamteće energije strasti, borbenosti, , fanatičke hrabrosti, ... Peta Sefira – Gevurah, nosi vatreno-crvenu boju. Po svojoj osobini i boji Mars je ranije nazivan Pyróeis – 'vatren' (grč.: to pyr/ós = 'vatra').

IV, 13 – On učini Slovo Reš vladarem u Gospodarenju. – Reš/Roš je 'glava' ('lice'), gospodarski deo tela. Slovo 'R' svoju snagu najbolje pokazuje izražava kad se nađe u sredini reči: secretum (lat.: 'tajna'), forum ('trg'), corona ('venac'), aurum ('zlato'), aurora ('zora'), astrum ('zvezda'), sMrós (grč.: 'mnoštvo'), hóros ('kolo), ánthropMs ('čovek'), enérgeia ('snaga', 'dejstvo'), métron ('mera'), world (engl.: 'svet'), target ('cilj'), ... Sunčano 'R' nalazimo i u središtu imena blažene devstvenice Marije (hebr.: Mirjam, grec.: Maria) od koje je se rodilo Sunce Sveta, Logos Božiji.

IV, 13 – sunce u svetu – Sunce (grč.: Hélios) je gospodarsko (hebr.: ribon = ‘gospodar’, ‘vladar’) središte, glava planetarnog sistema. Imperator Julijan iznosi za Helija da je »postavljen u sredinu prema svakoj vrsti središnjosti koja je složna, prijateljska i ujedinjuje ono što je rastavljeno.« ('Vrhovnome Suncu', 138 D) – Orator i filosof Kikeron ukazuje u 'Skipionovom snu' za Sunce da je »predvodnik, gospodar i upravljač ostalih ognjeva, razum sveta i njegov organizator.« (Pogl. 4, v.: Tusculanae disputationes, I, 68) – Slično je formulisao i Heraklit iz Efesa: »Sunce kao glavar i stožer periodičnoga okretanja određuje i upravlja, pokazuje i proizvodi promene i godišnja vremena, koja sve donose.« (Frg. 100) – Na vratima hrama u Medinet-Abu možemo pročitati za središnje nebesko telo, koje je simbol Božijih stvaralačkih moći: »... Sunce je sve sazdalo, što jeste, i ništa nikada nije načinjeno bez njega.«
Čest arhetipski doživljaj i likovna predstava Sunca je u vidu nasmejanog, ozarenog lica. Svete duše i ljudi redovno se prikazuju i doživljavaju sa ozarenim licem: »Zasija se lice Njegovo kao Sunce.« ('Matej', 17:2) – »Nije ni znao da iz njegova lica, zbog razgovora sa Gospodom, izbija svetlost.« ('Izlazak', 34:29) – Ono što imamo u sunčanom središtu duše, to se pokazuje i na našem oku i našem licu: »Veselo srce razvedrava lice.« ('Izreke', l5:13) – »Kad je srce veselo, i lice čoveka zasija.« (Jovan Lestvičnik: 'Letvica', pogl. 30) – Onaj ko gleda Božije Lice, on gleda i Sunce Života: »... Čestiti će gledati Lice Njegovo.« ('Psalmi', 11:7) – Oni koji su se, svetlim delima, obukli u svetle haljine, oni su se i osvedočili kao Božije svetiljke i Božija sunca, svetlonoše: »Pravednici će sijati kao Sunce u Kraljevstvu Oca svoga.« ('Matej', 13:43; v.: 'Danilo', 12:3; 'Izreke', 4:18)
Metal Sunca je zlato /lat.: au-r-um/, carski metal. Novobabilonski car Nevukadnezar u svom proročkom snu vidi kip, koji predstavlja zemaljska carstva koja će se suprematorski smeniti, kome je glava bila od zlata ('Danilo', 2:32) – Alhemijska oznaka za zlato – kružić unutar kružnice – a, je dosta slična astrološkoj oznaci za Sunce.

IV, 13 – nedelju u sedmici – Već su neznabožački astrolozi, koji su deterministički povezivali sedam planeta Ptolomejevog Sunčanog sistema sa sedam sedmičnih dana, prvi dan sedmice zvali danom Sunca (lat.: dies Solis, grč.: toý hlioy hmera ). Naziv 'dan sunca' za prvi sedmični dan, dan posvećen prvome nebeskome telu – Suncu, sačuvan je u nekim evropskim jezicima: Sunday (engleski), Sonntag (nemački), Sondag (švedski). Kao što Sunce drži i okuplja planete, tako su se solarni kultovi, što ponajprije vidimo ranome hrišćanstvu, liturgijski okupljali oko žrtvenika ponajprije u Gospodnji dan, nedelju, dan Vaskrsenja, dan Radosti. U spisu 'Učenje dvanaestorice apostola' (Didach), nastalom u prvoj polini II stoleća, ukazuje se za dan pobede: »A u nedelju Gospodnju /grč.: kyriakn dé Kyríoy/, sabravši se zajedno, lomite hleb i vršite prinos zahvalnosti, priznajući prethodno svoje grehe, da bi žrtva vaša bila čista.« (14:1)

IV, 13 – desno oko u biću muškom i ženskom. – U indijskim ‘Upanišadama’ Puruša (‘čovek’) kao Svetski Duh za oko ima Sunce: »Bit toga bestelesnog, toga besmrtnog, toga istinskog je Puruša koji je u sunčevom krugu. Jer on je suština onostranog. /.../ Bit toga telesnog, toga smrtnog, toga nepokretnog, toga postojećeg je oko. Jer ono je suština postojećeg. a bestelesan je životni dah i prostor koji je unutar sebe. On je besmrtan, on je pokretan, on je onostran. Bit toga bestelesnog, toga besmrtnog, toga pokretnog, toga istinitog je Puruša koji je u desnom oku. /.../ Onaj Puruša koji je u sunčevom krugu i onaj Puruša koji je u desnom oku, jedan na drugog se oslanjaju. Zracima se onaj na ovog oslanja, a životnim dahovima ovaj na onog. Kad čovek umire on jasno vidi taj sunčev krug, a zraci mu se više ne preprečuju.« (Brhad
ranjaka-upanišad, II, 3:3-5.V, 5:2 – prevod.: Dubravka Zaić)

IV, 14 – On učini Slovo Tav vladarem u Miru. – Tavu, poslednjem slovu hebrejskog alfabeta, kao gospodaru u miru, mirovanju, odgovara subota, sabat (hebr.: šabbath), Saturnov dan, dan mirovanja, dan posvećenog odmora: »Šest dana obavljaj svoj posao, ali sedmoga dana od posla odustani, ...« ('Izlazak', 23:12, v.: 31:15, 34:21) – »Božijem narodu preostaje subotnji mir. Ko naime uđe u Njegov Mir taj je počinuo od svojih /ljudskih/ dela, kao i Bog od svojih.« ('Jevrejima', 4.9-10) U 'Knjizi proroka Ezekiela' stari oblik slova Tav – X naklazimo kao simbol spasilačkog Božijeg Pečata: »Prođi gradom Jerusalemom i znakom 'Tav' obeleži čela svih koji tuguju i plaču zbog gnusoba što se u njemu čine!« (9:4). U poapostolskom hrišćanstvu, kao simbol Božijeg Imena i pečat Duha Svetoga, na čela krštenih je maslinovim uljem stavljan znak krsta (+), a verni su (u trenucima iskušavanja) čelo zakrštavali palcem desne ruke.

IV, 14 – Saturn u svetu. – Saturn je poslednja u nizu golim okom vidljivih planeta Sunčevog sistema. Po astrološkim opservacijama do l78l. godine Saturnova orbita je bila zadnja u planetarnom sferičnom ambijentu. Tradicionalna astrološka oznaka Saturna je krst iznad mesečevog srpa – W, dakle imamo oznaku ortografski-kompoziciono suprotnu od Jupiterove, gde je krst ispod srpa. Na Drvetu Života staza Saturna, Tava, povezuje Malhut (Zemlju četverostruko razdeljenu) i Jesod (Mesec). Dok je Sunce lice planetarnog ‘čoveka’, Saturn je njegov kostur. U negativno domenu oznaka Saturna simboliše sputanost spiritualnog principa materijalnom inertnošću, učahurenost u utopijsko-parodijskim idilama, a u pozitivnom smislu predstavlja duha koji involutivno oplemenjuje materijalno stvarstvo. U starom Rimu Saturn je imao posvećene svetkovine – saturnalije, tokom kojih su nakratko društvene vrednosti bile izokrenute, pa bi se tako sluge našle u ulozi gospodara a gospodari su odavali poštovanje svojim slugama. Rimski Saturn u grčkom panteonu imao je pandana u Hronosu, bogu vremena koje rađa i jede. Grčki mit nam kaže da je Saturn bio vladar prvog, Zlatnog Doba u ljudskoj povesti, kada su ljudi živeli poput bogova; nisu starili, kada bi trebali da umru samo bi utonuli u miran san. Saturn je i planeta karmičke žetve. Na kraju staroga sveta i početku novog Zlatnog Doba, Hrist-Saturn dolazi da požanje zemaljsku žetvu za svoje Nebeske Žitnice (‘Otkrivenje’, 14:14-15)

IV, 15 – sedam Nebesa ... – »Postoje sedam /nebesa/, a to su: Zastor, Svod, Magline, Stanište, Konačište, Boravište i Oblaci.« (Talmud’ – Hagiga’, fol. 12 B) – I u Bibliji se spominju data Nebesa, ali ne u okviru nekakve sedmerostruke sistemske diferencijacije: Zastor ('Isaija', 40:22), Svod ('Postanak', 1:7-8.17), Stanište/Prebivalište ('Kraljevi', I, 8:13; 'Isaija', 63:15), Konačište ('Ponovljeni Zakon', 26:15), Boravište ('Kraljevi', I, 8:39), Oblaci ('Psalmi', 68:5; 'Ponovljeni Zakon', 33:26, 'Izreke', 14:14) – »Gospodu, Bogu tvome, pripada nebo i Nebo nad Nebesima.« (Ponovljeni Zakon’, 10:14) – Apostol Pavle iz trećeg lica jednine govori o jednoj svojoj mističnoj projekciji, uzdizanju u treće Nebo Raja ('Korinćanima', II, 12:2-4)



IV, 15 – sedam zemlji ... – Koncepcija o sedam Nebesa i sedam zemlji iz judejske apokaliptike i esoterije, (koja opet ima, po ovom pitanju, literalne oslonce u apokrifnim Enohovim knjigama), preuzeta je i u Al-Qur’an-u od strane Muhammeda, koji je na svet gledao geocentrično: »Allah je sedam nebesa i isto toliko zemalja stvorio ...« (28:12) – »Zar ne vidite da je Allah sedam nebesa, jedno iznad drugog, stvorio, i učinio Mesec u njima svetlom, i učinio Sunce svetiljkom.« (71:15-16, v.: 17:44, 67:3, 80:15) – Pod 'sedam zemlji' možemo tretirati i vibraciono pale Ravni Univerzuma. Još u prvim slovima biblijske 'Knjige Postanja' iznosi se: »U početku Bog stvori Nebo i Zemlju.« Zemaljsko se u 'Knjizi sjaja' vidi kao slika Nebeskog: »Ovaj svet je oformljen prema Gornjem Svetu, i sve što se dešava u tom zemnom području odigrava se i u Gornjem.« (II, 144 A) – Gospod je, dakle, sazdao duhovni (solarni) i materijalni (lunarni) Univerzum, odnosno duhovne i materijalne Ravni, koje su kasnije poprimile nisku vibraciju. – U 'Zoharu' sedam zemlje postavljaju se kao nekakvi vanzemaljski svetovi. Tako se npr. za zemlju u 'Knjizi Sazdavanja' nazvanu Gai’ iznosi: »Stanovnici sveta Gai’ seju i sade drveće. Jedu sve s drveta, a ne poznaju pšenicu, niti bilo kakvu drugu žitaricu. Njihov svet je senovit i u njemu ima velikih životinja.« – U sumerskom epu (koji je se sačuvao u dve verzije) 'Ištarin silazak u Podzemlje', opisuje se Boginjino spuštanje »u dom čiji su ulazi bez svetla, u dom gde je prašina hrana i zemlja jelo«, za svet sena, kaže se da ima sedam vratiju, odnosno sedam nivoa (pev. XV). – U staroindijskoj soterologiji, kao što Nebo ima svoje stupnjeve, tako i Pakao ima svoje razine, i to sedam njih, kroz koje prokletnici moraju proći (Atharva-veda, II, 12:7; V, 30:6; VIII, 2:11, 8:11; XVIII, 2:27) – U 'Drugoj Ezdrinoj knjizi' za one koji se ne boje Boga, koji su jaki u grešenju, kaže se da će lutati u paklenim staništima, tugujući na sedam načina (7:80), dok će pravednici gledati Božiju Slavu i uživati mir u sedam stupnjeva.

IV, 15 – sedam pustinja ... – Biblijsko-hebrejski jezik razlikuje više vrsti pustinja: arava je sterilni pesak i kamen, tlo bez vegetacije; midbar je neobrađena zemlja koja nije sasvim pusta, te u svojoj neprikladnosti za obrađivanje služi uglavnom za ispašu stoke; horbah je plodna zemlja, ali ratom opustošena; charah je krečnjačka zemlja; cholah je peščara, peščani prostor zemlje. Opšti termin za pustinju je ješimon.

IV, 15 – sedam sedmica – Kod Izraelaca praznik sedam sedmica zvao je se Ševuoth (grčki: he pentkost, pedesetnica). Obeležavao je se sedam sedmica posle pashalnog 15. nisana (Levitska’, 23:15-16). Egipatski (pra)hrišćani, terapeuti, svečano su obeležavali svaki pedeseti dan.

IV, 15 – sedam godina – »Šest godina zasađuj svoju zemlju i njezine plodove pribiri, a sedme godine je pusti da počiva neobrađena.« (Izlazak’, 23:10-11; v.: Levitska’, 25:2-7.20-22; Ponovljeni Zakon’, 15:1-4.

IV, 15 – sedam sedmičnih godina – Kod starih Izraelaca jubilarna, oprosna godina je bila svaka pedeseta: »Nabroj sedam sedmica takvih godina, sedam puta sedam godina. Sedam sedmica godina iznosiće ti četrdeset devet godina. A onda zaori u trubu! U sedmome mesecu, desetoga dana toga meseca, na Dan pomirenja, zatrubite u trubu širom svoje zemlje. Tu pedesetu godinu proglasite svetom! Zemljom proglasite oslobađanje svim njezinim stanovnicima. To neka vam bude jubilej, oprosna godina. Neka se svako vaš vrati na svoju očevinu; neka se svako vrati k svome rodu! Ta pedesetogodišnjica neka vam je jubilejska godina: nemojte sejati, nemojte žeti što samo od sebe uzraste niti berite grožđe s neobrezane loze. Jer jubilej vam mora biti svet! Hranite se onim što njiva donese od sebe.« (Levitska’, 25:8-12)


IV, 16 – sedam Kamenih Zgrada – pet hiljada i četrdeset Kuća. – Niz brojeva 2, 6, 24, 120, 720, 5040 je geometrijske prirode gde se en-ti njegov član dobija po obrascu: A(n) = n • (n-1) • (n-2) • (n-3) • ... n-(n-1) = A(n-1) • n.

IV, 16 – što usta ne mogu izreći – »Ko će izreći dela moći Jehovine, ko li Mu iskazati sve pohvale?« ('Psalmi', 106:2)

V, 2 – Oni odvajaju Vetar od Vetra – »U sva četiri vetra nebeska razasuo sam vas ...« ('Zaharija', 2:10, v.: Enoh’, I, 12:2; Daniel’, 7:2; Otkrivenje’, 7:1)


V, 3 – ... dvanaest sazvežđa u svetu. – Projekcija Sunčeve prividne godišnje putanje po nebeskoj sferi je veliki krug čija ravan prolazi kroz Zemljino središte. Ovaj veliki krug naziva se ekliptika i prolazi kroz dvanaest sazvežđa na nebeskoj sferi, nazvana: Ovan, Bik, Blizanci, Rak, Lav, Devica, Vaga, Skorpija, Strelac, Jarac, Vodolija i Ribe. Ovaj pojas od osam stepeni sa obe strane ekliptike naziva se Zodijak (grč.: zMdiakós = ‘životinjski krug’). Ravan koja prolazi kroz ekliptiku nagnuta je prema ekvatoru za ugao od oko 23,5 stepeni. Ekliptika i ekvator kao veliki krugovi nebeske sfere seku se u dvema tačkama. Tačka u kojoj Sunce, krećući se prividno po ekliptici, preseca ekvatorsku ravan idući od negativnih ka pozitivnim deklinacijama, naziva se tačka prolećne deklinacije. Ovaj prelaz, danas se dešava oko 21 marta, i od tada počinje vladavina Ovna, prvog zodijačkog znaka. Druga tačka je tačka jesenje ravnodnevice koja se dešava negde oko 23. septembra. Dana 22. juna Sunce dostiže najveću visinu nad horizontom i počinje da se vraća; ta tačka naziva se severna povratna tačka ili tačka letnjeg solsticaja. Dana 22. decembra Sunce dostiže najmanju visinu nad horizontom i počinje da se vraća ka ekvatoru; ta tačka naziva se južna povratna tačka ili tačka zimskog solsticaja. Znaci Zodijaka imaju jednu ili više vladajućih planeta. Svaka planeta (‘zvezda lutalica’) u ‘životinjskom krugu’ ima mesto gde deluje izuzetno jako (egzaltacija); suprotno mesto od egzaltacije je mesto pada, gde se najslabije oseća uticaj date planete. Osnovni aspekti u konstelacionom odnosu planeta su: kvdratura (planete zaklapaju ugao od 900 u odnosu na Zemlju, opozicija (1800), trin (1200), sekstil (600), konjukcija (planete su grupisane na istoj strani od Zemlje), ...


Znaci Zodijaka se inače mogu razvrstati prema svom polaritetu, pripadnosti odgovarajućem Elementu i Kosmičkom Principu. Pozitivni znaci su neparni, negativni parni. Kardinalni znaci odgovaraju Aktivnom Načelu, fiksni Pasivnom, a promenljivi Vezivnom Kosmičkom Načelu.

I u uređenju samog Svetilišta Solomonovog Hrama znameniti judejski historik Josip Flavije je video odraz simbolizma vezana za 4 Elementa i 12 znaka Zodijaka: »Ispred njih /- vratiju Svetilišta/ je visila zavesa jednake visine, babilonski ćilim, šaroliko izvezen od hijacinta, visona, skerleta i purpura, divno izrađena i sa neviđenom mešavinom materijala, a trebalo je da predstavlja sliku sveta. Skerlet je predstavljao Vatru, vison Zemlju, hijacint Vazduh, a plavi purpur More. Dve materije, vison i purpur, već svojom bojom ali i svojim poreklom podsećaju na odgovarajuće im elemente, jer jednu proizvodi zemlja, a drugu more. Vez na ćilimu je predstavljao čitav nebeski svod, osim slika Zodijaka. – Kada se pređe taj ulaz, dolazilo se u unutrašnjost, u niži deo Svetilišta. Taj je bio šezdeset lakata visok i isto toliko dugačak, a dvadeset lakata širok. Po svojoj dužini delio se opet u dve prostorije. U prvoj, koja je imala četrdeset lakata, bila su tri najdivnija i u celom svetu čuvena umetnička dela: svećnjak, sto i oltar kadioni. Sedam svetiljki koje su se granale iz svećnjaka označavala su sedam planeta, a dvanaest hlebova na stolu – krug Zodijaka i godinu, a kadioni oltar, sa trinaest vrsta tvari za kađenje koje su se uzimale iz mora i iz nenastanjene i nastanjene zemlje, označavalo je da je sve od Boga i da Bogu pripada.« ('O judejskom ratu', V, 5, 4-5)

V, 3 – ... dvanaest meseci u godini. – Kao i većina drevnih kalendara, i jevrejski kalendar, čiji nazivi meseca su slični babilonskim, ima 12 meseci (u prestupnoj godini 13 meseci: tzv. drugi Adar je dodavan između meseca Adara i Nisana). U neprestupnoj godini godina ima 353-355 dana a u prestupnoj 383-385 dana. Na dan mladog Meseca pada početak svakog meseca. U davnini, godina je počinjala sa prolećnim mesecom nisanom, a kasnije, građansko računanje vremena uzelo je jesenji mesec tišri kao prvi.


V, 3 – Tri koji ubijaju: jednjak, anus i usta. – »Nema u ustima njihovim istine, u njima je nevaljalstvo, grlo im je otvoren grob, na jeziku im je dvoličje.« ('Psalmi', 5:10, v.: 10:7, 12:3, 52:4) – »/Ima/ izrod kome su zubi mačevi i očnjaci noževi, te proždiru nesrećnike na zemlji i siromahe među ljudima.« ('Izreke', 30: 14, v.: 26:28)

V, 3 – Oni stoje u skupini od tri: svako pojedinačno zasebno. – Svakom Elementu (Vatri, Vodi, Vazduhu i Zemlji) odgovaraju po tri Slova. U Zodijaku, kao što smo već naznačili, nalazimo podelu na kardinalne, fiksne i promenljive znakove.

V, 8 – On učini Slovo Tet vladarem u Slušanju. – Tet (Ř) predstavlja zmiju koja grize svoj rep – uroborosa (grč.: oyrá = ‘rep’, borós = ‘proždrljiv’), što je čest drevni likovni, arhetipski i alhemijski motiv.


U svom starom obliku Tet se piše kao jednakokraki krst koga obavija kružnica – d, odnosno predstavlja, u negativnom izražajnom konteksu, Staru Zmiju koja obuhvata Zemlju, koja pod svoju vlast i zavodničku moć drži drži sve narode, rodove, plemena i jezike ovoga sveta, grešnog sveta, starog sveta. U pozitivnom smislu, simboliše Božije Oko koje bdije nad Zemljom, Vatru iz koje je sve nastalo i održavano, odnosno Eter koji drži četiri Elementa. U Empedoklovom shvatanju titan Eter okružuje svet, koji se sastoji od četiri elementa (frg. 38, ed. Diels) čije spajanje i razdvajanje uređuju i određuju Philía i Neíkos. Filosofstvujući imperator Julijan u svom spisu 'Vrhovnome Suncu' slično prezentira: »Zar u nebu nije očigledno bivstvo petog Elementa koje se kreće u krug i steže sve delove sadržavajući stvari koje su po prirodi raspuštene i jedne od drugih otpadaju?« (139 C) – Inače, dok je gmižuća zmija simbol negativnih snaga, uspinjuća zmija je simbol svetlih, božanskih ognjenih snaga. Mojsije Hrista Raspetog u pustinji najavljuje podizanjem medene zmije na štapu. Upućujući Svoje učenike da objavljuju Evanđelje i najavljuju Božije Kraljevstvo, Hrist ih poziva da budu bezazleni kao golubovi i mudri kao zmije ('Matej', 10:6). Pri krštenju na Jordan, na Isusa Duh Pomazanja silazi u vidu goluba. Ime Hristos počinje 'golubljim' slovom 'H' a završava se zmijsko-siktavim 'S'. Golub i zmija se tako javljaju kao simboli Božije Ljubavi i Premudrosti, temeljnih stvaralačkih snaga Univerzuma.

V, 8 – Av u godini. – U jevrejskoj povesti mesec Av, peti mesec po starom, verskom kalendaru, ima posebno značenje, jer je u njemu srušen i Prvi i drugi Hram. U 'Drugoj knjizi o kraljevima' ukazuje se za osvajanje Jerusalima opsednutog snagama novobabilonskog cara Nevukadnezara: »Devetoga dana četvrtoga meseca /.../ neprijatelj provali u Grad. /.../ Sedmoga dana petoga meseca, devetnaeste godine Nevukadnezara, cara babilonskoga, uđe u Jerusalim Nebuzaradan, zapovednik kraljeve telesne straže i časnik babilonskog kralja. On zapali Dom Jehovin, kraljevski dvor i sve kuće u Jerusalimu.« (25:3-4.8-9) – Jevreji 9. av 586. g. s.e. uzimaju kao dan rušenja Solomonvog Hrama. Prominentni judejski historik Josip Flavije pak iznosi da su se oba rušenja Hrama desila 10. ava: »... Već odavno Bog je bio osudio Hram za vatru, i stigao je, tokom vremena, nesretni dan – deseti meseca laosa /= ava/, u koji je i ranije Prvi Hram bio spalio car babilonski.« ('O judejskom ratu', VI, 4, 5)

VI, 1 – sedam planeta i njihovi upravitelji, ... – Okultna misao svakoj klasičnoj planeti dodeljuje po jednog Arhanđela vladaoca, kao i jedan od sedam, od davnine poznatih metala.


VI, 2 – heptada – sedmostruka priroda stvari sazdanih iz Božije Svetlosti (grč.: ta heptá = 'sedam', 'sedmerstvo').

VI, 5 – sve postavio jedno protiv drugog ... – Autor knjige previđa da je zlo u svet došlo preko Đavola (otpalog anđela) i njegove klike, preko Stare Zmije, i on zlo, u ispoljavanju postavlja kao večni i svrsishodni princip. - »Bog je stvorio jedno jedno kao i drugo da čovek ne otkrije ništa od svoje budućnosti.« ('Propovednik', 7:14) – »Sve je dvostruko, jedno prema drugome, i ništa nije stvorio nepotpuno.« ('Sirah', 42:24)

VI, 5 – Dobro potiče od Dobrog – Dobro (ŃŐŘ – Tov) je pečat Stvaranja (Postanak’, 1:10.12.18.21.25.31).

VI, 7 – ... jedno je potvrdno, jedno je negativno, i jedno ih uravnotežuje. – Tri Majčinska Slova se predstavljaju kao Sudija, Tužilac i Branilac.


VI, 9 – ... tri koji izazivaju mržnju su su jetra, žuč i jezik. – »Lažljive usne kriju mržnju, a tko klevetu širi, bezuman je! « (‘Izreke’, 10:18) – »... Svi mi mnogo grešimo. Ako ko u reči ne greši, to je savršen čovek, kadar zauzdati i sve telo. I kad konjima stavljamo žvale u usta – da nam se pokoravaju, mi upravljamo čitavim njihovim telom. Vidi i lađe, kolike su i gone ih žestoki vetrovi, a njima upravlja vrlo mala krma kuda hoće krmareva volja. Tako je i jezik mali ud, ali se hvali velikim stvarima. Vidi kako mala vatra zapali veliku šumu. I jezik je vatra, svet nepravde, jezik se nalazi među našim udovima, skrnavi sve telo i on zapaljuje točak života, a Pakao njega pali.« ('Jakov', 3:2-6)

VI, 9 – Tri su iznad Sedam, Sedam su iznad Dvanaest, ... – Tri Prstena, sedam Sfere i dvanaest Zraka čine gradivni stožer Univerzuma.

VI, 10 - Ehje, ... – 'Ehjeh, Izvorno i duhovno značenje Božijeg imena zapisanog za četiri otiota – JHWH je ‘jesam’, ‘postojeći’. – »Mojsije reče Bogu: 'Ako dođem k Izraelcima pa im kažem: Bog otaca vaših poslao me k vama, a oni me zapitaju: Kako Mu je ime? – što ću im odgovoriti?' – ‘Ja sam /Onaj/ Koji Jesam' /’Ehjeh ašer ’ehjeh – ÔŮÔĐ čéĐ ÔŮÔĐ/, reče Bog Mojsiju. /.../ To mi je ime doveka, ...’« (‘Izlazak’, 3:13-14.15) – »Ja sam Alfa i Omega, govori Gospod Bog, Koji Jeste, i Koji Beše, i Koji dolazi, Svedržitelj.« ('Otkrivenje', l:8)

VI, 11 – gledao je, posmatrao je, i video je, istražio je i razumeo, ... – Naglasak se, dakle, stavlja na kontemplativnom doživljaju Knjige i njenih Tajni, što u hebrejskom glagol cafah pregnantno najbolje izražava. Kako navodi jedan od komentatora 'Jecire' s početka XII stoleća – Jehuda ben-Barzilaj, jedna od starih varijanta Knjige u naslovu imala je i dodatak: »Ko god se u nju zagleda /= sozercateljno udubi/, njegova je mudrost bezgranična.« – Taumaturgičko shvatanje 'Jecire' dovelo je među nemačkim hasidima XII i XIII stoleća do verovanja da je patrijarh Avraham postigao teurgičku moć da stvara bića, pozivajući se pritom na 'Postanje' 12:5 gde se kaže da je Patrijarh, odlazeći iz Harana, sa sobom uzeo i svu svoju čeljad (verovatno se misli na duhovne učenike, 'sluge'), a zna se da tada još uvek nije imao svoje dece.

VI, 11 – Adon ha-Kol – Gospodar Svega/Univerzuma.

VI, 11 – primio ga je u Svoje krilo, ... – Nebo, ili Prednebesa, Mesto Osveženja u koje odlaze pravedni Avrahamovi sledbenici i potomci, u judejskoj soterologiji nazvano je Avrahamovo Krilo. Spominje ga i sam Isus u Svojoj paraboli o siromahu Lazaru i nemilosrdnom bogatašu ('Luka', 16:22-23), te Josip Flavije u svojoj 'Raspravi sa Grcima o Hadu'.

VI, 11 – koji je potvrdio slovom He – Avram je prozvan Avraham (otac mnogih naroda’).

VI, 11 – i nazvao ga Svojim prijateljem, ... – U nekim recenzijama dodaje se još: »... i učinio ga je Svojim sinom«

VI, 11 – i posvedočio mu pravdu. – Gospod je povrdio Svoju Pravednost, i potvrdio je Avrahama kao svoga pravednika: »... Vera je sarađivala sa njegovim delima, i vera je delima došla do svog ispunjenja. I ispuni se Pisanije koje govori: 'Poverova Avraam Bogu i uračuna mu se u pravednost, i nazva se prijatelj Božiji'.« ('Jakov', 2:22-23)

VI, 11 – 'Pre nego što sam te oblikovao u majčinoj utrobi, Ja te znadoh.' – 'Jeremija', 1:5. Svi Božiji poslanici, proroci i učitelji dolaze iz Neba, odnosno oni su i pre rođena određeni, predodređeni da na Zemlji služe Gospodu u Njegovom Poduhvatu Spasenja, Preobraženja i Prosvetljenja sveta. Isaija tako svedoči i ukazuje za svoj profetski nalog i poziv: »Čujte me, ostrva, slušajte pomno, narodi daleki! Jehova me pozvao od krila materina, od utrobe majke spomenuo se moga imena.« ('Isaija', 49:1; v.: 44:24, 48:8). – I apostol Pavle je svestan svoje predodređenosti, određenosti za služenje u Delu Spasenja: »... Blagovoli Bog, koji me izabra od utrobe matere moje i prizva blagodaću Svojom, ...« ('Galatima', 1:15, cp.: 'Rimljanima', 8:28-30)