zlatna
25.05.2009., ponedjeljak
Jutro
|
Rekla bih obično jutro... A nije...znaš zašto? Jer nije sve kao prije!... Ah čudiš se...misliš ma mala se šali... Da, da ,al na neki novi ,novi način...tebi do sada nepoznat.. Znaš onda ...kad je došao... usne su ljubile...al nisu osjećale.. Ruke su dirale...al ništa nisu osjećale.. Svaki dodir je pekao..ko oštrica mača.. Srce je pucalo od boli... A ja kažemm...pukni ti srce izdajničko... Te ruke nek se osuše.. te usne nek zanijeme...a suze, suze, ..samo su tekle.u mraku A ti praviš se kao da ..je sve u redu.. Ti pričaš ....a neznaš... da sve što si rekao je laž.. da sve što si činio je prevara.. tebe ili mene...sad svejedno je... Ja moram...dalje... Tijelo,teško,srce puknuto,oči bez sjaja.. Ja moram dalje... Jer ovo je patnja,..bol a ja nikako da naučim lekciju.. Ja sam skroz polaznik prvog razreda... Znaš odlučila sam biti kao ti.. Tako,lažljiva zar već nisam.. Tako prevrtljiva,zar već nisam, Tako beščutna,zar već nisam... E sad jesam i bit ću sve što do sada nisam.... Prema TEBI....samo prema TEBI... P.S. Volim te |
