Švedska, Švedska....
Mijenjamo mjesto i uz put gledamo original trokuke na Salmu – jake jesu ali i prirodno tupe. Iz džepa prsluka vadim Rapalin oštrač udica koji je pregrub za tako fine poslove. Odjednom Dok kaže da bi možda za utjehu mogli malo panulati iglice na potezu od uzgojnog kaveza za seatrouta do tvornice ne-znam-čega, možda nam se okači i koji seatrout. Pa dobro, dan je dug, može se probati…stavljamo fluorokarbonske predveze zbog iglice i putem do mjesta odakle ćemo početi panulati vidimo jedno lijepo mjesto za štuku. Dok je usporio, prvi zabac u zavjetrinu iza kamena i imam udarac bez kontre na Blue Foxa 6-icu u trenutku kada je glasno pljesnuo na površinu, navlačenje jedan sekund u pravcu drugog kamena i pušiona. Moje psovke su se mome mišljenju jako daleko čule. Dovlačim spinera i bacam prema drugom kamenu. Ništa. I kasnije se puno puta potvrdilo ako promašiš udarac da drugi udarac iste štuke nećeš dočekati. Onako bijesni, odlazimo do druge hrpe kamenja i opet zabacujem istoga Blue Foxa. Drugi pad spinera i početak rotacije krilca donosi udarac štuke takvom jačinom da sam skoro izletio iz čamca, prekrasni dril «Stelle» i savijanje moćnoga «Top Scorea» t.b. 20-120 gr. U kiflu. Bijeg-privlačenje. Bijeg-privlačenje. Sada je već vidimo pod površinom, velika je, ogromna, ima sigurno preko metra. Bijeg, privlačim je, već vidim sebe na fotografiji u stilu «širok krezubav osmijeh», a u naručju štuka od 150 cm, a iza mene gole Šveđanke, svađaju se za mene…ALI, ŠTO JE OVO? Nema više otpora, nema više ogromne snage i težine moga plijena! Izvlačim pregriženi fluorokarbon, nema Foxa, nema štuke! A toliko puta sam čitao da štuke fluorokarbon ne mogu tek tako pregristi! Moje nerazmišljanje i povjerenje u dio pribora koji nikada nisam koristio toga dana koštalo me je ulova života. Dok nakon 10 minuta diže jednu štuku ispod metra dužine na dvodijelni kruškasti Monarch Vida RH, kojega smo još u kući «frizirali» na način da smo mu smanjili kljun radi plitke vode. Onako, meni uz inat…
Taj događaj, a i moje urlikanje, psovanje, gunđanje i skakanje po čamcu koje je sigurno otjeralo svu ribu u krugu oko 5 km, rezultiralo je time da se bez prijepodnevnog ulova (bar ja) vratimo u kuću da ručamo, pa će se nastaviti dalje. Dan je dugačak, a tješi nas da su se i drugi nalovili kao i mi.
30475
Poslijepodne se dijelimo u tri grupe u tri čamca: Treći i Jurgen u jedan čamac, Dok i ja u drugi a Rusi u treći. Dok i ja odlazimo na mjesto kod uzgajališta seatrouta da panulamo iglice (a možda se zaleti i koji seatrout), a to će učiniti i Treći i Jurgen, da si osiguramo večeru.
Upravo izlazimo na vodu.
Iglice nas na panulanje dobro idu. Krupne su. Dok panula na Blue Foxa Moresildu od 22 grama boje SFRY, a ja na Blue Foxa Inkoo 26 grama u boji GBGS. Na 30-ak metara iza čamca imam puno jači udarac nego što je udarac iglice koji me iznenadio pa nisam ni dodatno kontrirao, smatram da nije ni potrebno jer mi je udarac skoro izbio štap iz. Dok viče: «Seatrout, seatrout!», vidim neki pljusak tamo negdje iza, vidim riblju glavu sada i ja i…gubim ribu. Pa ovo je strahota, izludit ću. Pa nije moguće da će mi svi dani proći u gubljenju riba?!? Nemam snage više ni da psujem…Dok ubacuje motor u brzinu i panulamo dalje, udaraju iglice na Moresildu i Inkoo da se sve puši, zaboravljam Seatrouta.
Ja i jedna od iglica koja se zaletjela....
A zaboravljam i prekontrolirati udicu na Inkoo-u kašiki. Nakon oko pola sata panulanja opet udarac na Inkoo koji me je skoro sašio na doktora i zaljuljao čamac, uzvraćam takvom kontrom da sam se skoro okrenuo sam oko svoje osi. Na oko 40-50 metara iza nas pljusak i velika riba srebrnih bokova se pokaže van površine do stomaka na što Dok opet uzbuđeno viče: «Seatrout, seatrout! Vidi ga, naš je, naš je!». Nakon što se riba pokazala počeo je paničan bijeg suprotno od nas. Propisno stegnuta kočnica na Shimano Stelli nije mogla kočiti takvu ribu, upredenica PowerPro je velikom brzinom odlazila sa špule. Još sam malo dotegnuo kočnicu, ali bez uspjeha. Štap mi se opako savio, skoro do drške, a špulu koja se zakočena i dalje bjesomučno vrtila, pokušavao sam zakočiti dlanom ruke. To peče! Vičem Doku šta da radim, viče on meni da držim. Pa držim ja ali kada ode. Namotaji PowerPro-a su se na špuli gadno stanjili a onda ista nesreća koja me izgleda snašla za čitav taj dan. Otišla mi je riba…izvukla mi je najmanje još 50 metara špage, plus nekih 40-50 metara što je već bilo iza čamca i eto zašto je otišla. I do kraja ribolova u Švedskoj više mi se nije ni ukazala takva prilika, a što je najbolje ili da se izrazim, najtužnije, jedini sam ja imao dva udarca seatrouta. I na to sam ponosan. A u jednom od idućih dana ispao sam endem, a o tome će biti riječi kasnije.
Gledamo okolo, Jurgena i Trećeg ne vidimo na 5 km uokolo. Odjednom ih vidimo, skršili su dogovor i nalaze se u jednoj uvali gdje pokušavaju prevariti štuku. Pa nećemo ni mi više panulati iglicu. Idemo prema njima, kako idemo uz obalu predlažem Doku da stavimo sajlice i pokušamo stegnuti štuku ako je ima. Onako bezvoljan, nije mi se ni dalo tražiti po kutijama sa varalicama nešto posebno, već sa daske čamca uzimam i kvačim kašiku Inkoo od 16 grama u boji SHYT (onako seljački rečeno, obični Firetiger) i bacam iza jednog kamena, gdje nema udarca i nakon toga varalicu dovodim između dva velika kamena. Jak udarac, onako živčan kada sam zavukao kontru «do jaja» moj Top Score je udicu zavukao štuki u raljama pravo. Jaki dril nekoliko puta, privlačim je bliže, vidim da je velika, opet bježi…neću da je silim da mi ne pobjegne. Top Score je elegantno dovukao štuku do čamca, prihvaćam je i dižem. Nije metrašica, ali je definitivno najveća štuka koju sam do tada uhvatio. Konačno sam se upisao! Fotografiramo je, jako je ozlijeđena, kontra je stvarno bila do jaja. A šta sada, večeramo opet štuku i to u kombinaciji sa iglicama. Taj dan mi smo imali 12 iglica, Treći i Jurgen 5 iglica.
Teško je objasniti osjećaj kada u kašeti za ribu u čamcu vidite zajedno morske iglice i slatkovodne štuke, zajedno uhvaćene u Baltičkom moru! Štuka taj dan nije bilo puno (koji megaloman!), oko 70 komada i to u kasnim popodnevnim do večernjih sati. Moram priznati da je naš rezultat u odnosu na njih dvojicu bio poražavajući a njima je to bio najbolji dan. Većinu štuka su oni uvaraličarili, dvije najveće je ulovio Jurgen i one su imale preko metra dužine. Prve dvije metrašice, a tek je prvi dan i vratili smo se u kolibu.
Ja sa Šveđankom.
|
