subota, 19.12.2009.
Parni Valjak - malo bi u penziju pa malo ne bi
Arena, Zagreb - 16.12.
U biti mi je teško nešto posebno napisati o legendarnom Valjku i njihovom slavljeničkoj (povratničkoj?) turneji. Ako postoji ijedan bend vrhunskih muzičara i bend s renomeom na ovim prostorima onda je to Parni Valjak.
Mene prate svih 35 godina otkako postoje. Aki i još nekoliko prvih članova živjeli su na par ulaza do mene, dakle kvartovska priča, rasla sam s tim bendom.
I nikad se nisu pokvarili i prodali.
I onda naprave ovo.
Kažu goodbye jednoj eri zvanoj Parni valjak i završe tu priču velebnim koncertom (s napucanim cijenama karata), u stilu velikana i pričom "to je to, nikad više" i onda se nakon 4-5 godina odluče vratiti jer kao slave 35. godina. Što nisu prije 4 godine znali da bi uskoro slavili 35 godina i da nema smisla otić?
Prije bih rekla da je recesija napravila svoje. Možda i zov rock'n'rolla, no koliko god mi je drago da su opet tu sa nama, toliko je ta priča povratka - jadna.
Da ne blebećem više o onome što me žulja, par riječi o koncertu. Ne znam koliko je tu ulaznica kupljeno, ali je jako sigurno da bar nisu sve bile gratis kao na "prepunom" koncertu Prljavog Kazališta na otvorenju Arene (e ono je bilo jadno). Nije bilo 22.500 tisuće ljudi koliko neki pričaju jer u Arenu ne stane toliko ljudi a da je pozornica tako velika, no da je bilo opasno preko 18.000 naviše - jest.
I bilo je predobro, što jest jest. I dalje Valjak skupa sa Akijem melje sve pred sobom i tu dileme nema, zaista su bili gladni svirke.
Blam je nastao kada je zvuk riknuo par puta, pa je bilo i pauze nakon koje mi je malo splasnulo oduševljenje, jer se nisam mogla načuditi da je Valjku riknuo zvuk. Zadnje se tako nešto dogodilo Lenny Kravitzu prije dvije godine u Zadru, ali njemu je riknulo pojačalo.
Ipak, publika se nije dala smesti.
Bilo je naravno i balona, identičnih kao i na Prljavom Kazalištu (Karlovačko naravno), tako da osim tog zvuka, gratis/ne gratis ulaznica, sve je bilo isto kao i na tom koncertu.
Da sam nagluha mislila bih da mi se priviđaju deja vu događaji, paralelni svijet.
I da ne vidim Akija s čupom do stražnjice i da mi leđna moždina ne registrira da sam ih slušala u post-pelenskom razdoblju.
Štajaznam, neka s ovom tunejom odu u penziju kao velikani. Da ih zapamtim kao takve. Iako nisu trebali niti otić, realno.
