Oporavak ne ide kako bi trebao. Teško izlazim iz kuće. Jučer je srećom na poslu bila neka frka pa sam morala iz kuće van. Na sat, dva. Dobro je bilo. A i prekjučer sam išla u kazalište. Začudo odlična predstava, u Gavelli, Kvetch. Baš me iznenadilo da je grad još tu, velike zgrade, plošne, razvedene ornamentima, toplo vrijeme čak i uvečer. Ima i ljudi. Danas sam bila do dućana po cigarete i kruh. Otišla sam u spavaćici. Krojena je kao polo-haljina, tamno zelene boje, od frotira. Mislim da se ipak vidi da je spavaćica. Počešljala sam se da popravim dojam.

Uglavnom sjedim na terasi. Lijepo je vrijeme. Malo se sunčam, listam stare novine. Čitala bi knjigu ali me koncentracija ne služi dobro. Previše pušim. Noću dugo ne mogu zaspati, a ujutro teško ustajem. Pozovem tu i tamo nekog da me posjeti, samo brzo mi dojadi. Volim Blekija, on je radost našeg dvorišta. Rado glumi bijesnog psa, laje ko lud, a i reži. Kad sam na terasi pustim ga da uđe. Volim kad se sklupča uz mene. Navečer upalim televizor, ali ga ne gledam.

Moram kod prijateljica na ručak. Ne znam zašto sam se uopće javila na telefon. Trebala bi krenuti. Već kasnim. Skinut ću spavaćicu i obući neku majicu.