Evo i ja otvorila blog. Iskreno do prije tjedan dana nisu me blogovi ni malo zanimali, no jedna legica mi je rekla da pročitam njen i svidio mi se. Nakon toga sam čitala svaki blog koji mi je imao primamljiv naslov. I tako sam postala, aj ne baš opsjednuta, al skoro. I eto odlučih otvorit svoj.
Nadam se da će trajati duže od tjedan dana, jer inače sve što me jako zanima, brzo me i popusti. Uglavnom, ovaj vam blog nema nikakvu posebnu temu, sve napisano ovisit će o mom raspoloženju. Naravno, kao i u većine blogera. I eto. Šta još napisati?
E, već mi je dojadilo tipkat… nema inspiracije… nadam se neće tako bit i u narednim postovima… ma i ak' bude nema veze… ljudi neće čitat… al ja ću ipak pisat… za sebe, naravno.
E, da, i nije važno čak i ak nitko ne bude čitao izljeve mojih raspoloženja, jer mi je ovo ipak neka zabava, a normalno je da mene zanima nešto što drugog možda dovodi u totalnu depresiju. I normalno da takav netko nije dovoljno hrabar (po njegovom, čitaj: jadan) čitati sva moja filozofiranja i ostala sranja. Pa, ko voli, nek izvoli. Pozdrav.
Post je objavljen 07.11.2004. u 16:31 sati.