Poslednjih dva meseca, pa do juce se moje radno i neradno vreme trosilo samo za tri stvari. Ucenje, posao i spavanje. Ne uvek tim redoslednom.
A onda se juce dogodio taj Mnogo Bitni Polozeni ispit!
I sad, kao posle svakog drugog Ispita nastupi velika Praznina.
Jer fali mi, eto, priznajem fali mi da nesto Moram da radim 12 sati dnevno i da sam pod pritiskom. Papiri i skripte jos nisu skinuti sa stola. Treba obnoviti zalihu kafe i cokoladnih bananica. Treba se javiti ljudima i reci da jos postojim. Mozda se neko seti pa me vrati u normalan zivot nekim izlaskom na pivo ili na karte.
Razmisljam o tome na sta da se sad bacim u slobodno vreme. Da upisem kurs sivenja? Ili krenem na ucenje spanskog.
Cudno kako nekome moze da nedostaje ono za sta je do juce mislio da je najveci teret na svetu.
I cudo kako nisam vise u stanju da se lepo, literarno izrazavam.
A hajde, budi ti posle dva meseca automata i prelaznih funkcija.
Fali mi to ucenje...opasna je to droga..i taman kad se skinem eto novog u decembru.
Ajme..
Post je objavljen 12.10.2004. u 15:45 sati.