Evo poršča još jedan nedjelja i sutra se krece u nove radne pobjede..srića šta mi je fax popodne pa se mogu izležavat u krevetu do ranih jutarnjih sati..a to bi bilo do 7 i 30 jer imam tako jebeni bio ritam da idem leć u 2 sata a probudim se u 7 ipo i onda nikako zaspat a cili dan budem hiperaktivan i nikad mi se ne spava..dobro tome potpomognu mnogobrojne kave..prosječno ih u danu popijem do 10..nekad i preko..i tako iz dana u dan..a nekad mi se i zna dogodit da prespavam par sati popodne..sad bi moj momak reka da je to dosta često odnosno da ja prippadam spvalačkoj dinastiji jer moji otkad ih znam idu malo pogledat u kapke poslije ručka..ali relano gledajući šta da ja radim tih nekoliko sati dok oni spavaju..ne smin šuškat po kući..ttgada obićno nema nićeg na tv-u..ne ide mi se na kavu pa onda mi je najpametnije ic laec..a jesam i ja glupasta..krenem pisat o mome bio ritmu pa zavrsim na spavanju popdne ali i to je sastavni dio bio ritma..u svakom slucaju..danas mi je dan prosa relativno dobro..digla sam se opet oko 7 ipo i pomagala materi a kako sam ono imala "smrtni slučaj" u obitelji puna mi je kuća ljudi jer je neka rodbina prespaval akod mene..izmedu ostalog i moja rodica koja je godinu dana starija od mene pa sma njoj vise-manje njoj bila na raspolaganju..ali to me nije spriječilo da se vidim sa mojim najdrazim momkom na svijetu..nema mi drazega nego bit sa njim na kavi..ma bilo do bit sa njim ali sidit na kavi sa njim to mi je poseban gušto.još posebiji kad smo sami..kad je on opušten i kad je spreman pričat pizdarije iz minute u minute i tako me nasmijavat..i tako iz dana u dan..stvarno mi nema drazga nego bit sa njim..mozda je to sad ona trenutan zaljubljenost ali vec 4 miseca trajemo pa ne virujemo da ta zaljubljenost traje toliko mogla bi reć da je to već ljubav sada..ali on koliko taj može pričat..a koliko on toga može smislit u sekundi..pa ti nisu istine..da ga neko sluša reka bi da je lud da je za psihijatriju ali nema mi veće sreće nego sluššat te njegove priće iako ja većinu toga zakolutam oćima..ali činjenica da mi te njegove pizdraije nakn 4 miseca nisu dopizdile nego ga svakim danom sve više i više želim vidit stvarno su mi dokaz koliko ga amo reć volim jer već sam jednom rekla da šta jea znam šta je ljubav..ali sa sigurnošću mogu reć da je on osoba u ovome svijetu koju trenutačno volim najviše na svijetu..sad bi njegov prijatelj reka pa dobro šta ti vidiš u njemau ili kako izdržiš sa njim..aj sad dosta o njemu..inaće je danas padala kiša pa i dan nije bio nešto..nije baš bia za šetnju ni za izlaske vanka..vanka je jugo a to obićno boli glava koja mene danas za divno čudo nije bolila..a onda još danas obilazit kuću gdje se odvijao smrtni slučaj..joj štamrzim te naše običaje sa velikim sprovodima i ljudima koji ti žele se žalovat a to im je u biti jedina prilika da se obuku "u misno" i malo izađu iz kuće,posebo starim ljudima je to osobita satisfakcija..ali sprovodi e to je posebna satisfakicaj..pa ljudi su vise u Dalmaciji počeli govorti nismo se vidili od sprovoda od ppokojnog mate,stipe i šta ti ja znam sa posebni naglaskom na riječ sporvod..a onda one glupe povorke na sprovodu pa onda naricanje ljudi koji su usmrćenu osobu vidili dva puta u životu..ma to se sve odnosi na starije ljude..a znam da se to neće prominit idućih 10 generaicja jer mi smo takvi..zamisli jedan tili sporvod..pa to bi ti bilo najmanje 200 ljudi a zamisli da ne daš "šonetu " u novinu pa to je sramota za obitelj..a glupi običaji ali ipak su običaji a starijima su običaji...moram sad ća posli ću još pisat...
Post je objavljen 10.10.2004. u 20:59 sati.