Ne da mi se...Ništa mi se ne da raditi u 12:49 ovog jesenskog petka godine Gospodnje 2004. Dosadu sam probala ubiti na različite načine. Crtala sam. Brojala šare po klupi. Čak sam pokušala slušat profesoricu. Nije išlo. Dosada je uporna i žilava okrutna životinjica.
A ne možeš ništa s njom. Da je mogu češljati, izvoditi u šetnju, maziti i hraniti, više mi ne bi bilo dosadno. A to Dosada ne želi.
Ja bi na Prvić, Sidila u Tamarisa s nogama na ogradi i gledala more gdje s meni penje i slušala more DOBROJUTRO VELI.
A Mali veli DOBARVEČE'...
Smišan li je taj čovik, Bože moj. Ne znan šta ću s njin.
Jel mora uvik kod mene biti nekakvih komplikacija? Zašto se ja ne mogu zaljubiti u nekoga slobodnog, koji polaže ispite ili bar stalno živi u ŠI i koji će se zaljubiti u mene?
A Bože moj, zato šta mora biti tako. Jer da Mali ostaje u ŠI, onda bi se zaljubila. Ko tele...!
Kako to izgleda zaljubljeno tele??? Evo još jedna glupa svakodnevna izjava. Ili, kako tele bulji u šarena vrata ako je slipo na boje...? Ja bar mislin da je slipo na boje...
Pri su slipi na boje. To znam. Al im je njuh izoštren.
Oni otkrivaju drogu na granici. I zato je teško prenijeti šit preko granice... Mance je luđak. Čak mislim da zaozbiljno ima šizofreniju. Al je zato jedinstven umjetnik.
Ja, npr., nikad neću biti umjetnik.
Ja ću cili život pisati. I govoriti na radiju. Ili teveu.
I vodit Crnog mačka.
*zvono*
DUVAN!!!!!
Post je objavljen 25.09.2004. u 01:18 sati.