Stvarno mrzim ovo promjenjljivo razdoblje. Čas pada kiša, pa sunce, u jutro je hladno da ti treba jakna, a poslije podne se skuhavaš. Ako obučem sandale onda se u jutro smrznem a ako obučem neku zatvoreniju obuću po podne mi je vruće da ne znam gdje ću sa sobom. U jutro zagrijem sobu da bude ugodno a po podne palim klimu. Na večer prije spavanja dovoljna mi je jedna tanka deka dok u jutro mrzim sebe što si nisam uzela debelu ambasadoricu (ali opametila sam se). Ista stvar je sa odjećom.
.
.
....Šta sam u stvari htjela reći (ovo se zove izgubiti nit). U glavi mi je kaos.
.
.
.
Čitam ova svoja baljezganja.........i nekak' mi se čini da ovi moji „problemi“ nisu uopće problemi. Kog se vraga ja žalim?! Sve se nekako čini nevažnim kad se vratim na prethodni tekst.
U glavi mi je takva galama, gužva i nered. Još uvijek mi se spava. Ne prestajem zijevati.
Idem. Moram raditi.
Post je objavljen 08.09.2004. u 09:30 sati.