Mnogi danas od obilja ne vide cilj, pa zivot ispunjavaju beskorisnim i laznim namjerama, cime mu zaboravljaju dati pravi smisao. Poput zlatne ribice koju su drugi iskoristili i na kraju upropastili.
Bila jednom zlatna ribica. Jednog jutra uzme svojih sedam novcica i otputova po srecu. Nije stigla daleko kad susretne jegulju koja je upita: - Hej, mala, kamo ides?
- Idem traziti srecu – odgovori ribica naivno.
- Dosla si do pravog mjesta. Za samo cetiri novcica mozes dobiti ove divne i brze peraje. S njima ces plivati dvostruko brze do srece.
- Odlicno – rece ribica, plati i zapliva mnogo brze.
- Hej, ribice, kamo ces ti? – upita je sada sipa koja se drzala pjeskovita dna.
- Krenula sam po srecu – odgovori zlatna ribica.
- Nadobrom si putu – rece sipa. Daj mi ta tri novcica i dobit ces ovaj propeler koji ce ti omoguciti da brze plivas na sve strane.
Ribica zadovoljno dadne iznos i jos brze otpliva po srecu. Vrlo brzo nade se kod krupnog morskog psa. Ovaj joj namigne i zapita kamo ide.
- Trazim srecu – odgovori zlatna ribica.
- Upravo si pogodila. I ja jurim prema njoj. Ako zelis, udi u moja usta i ja cu te brzo prebaciti do srece.
- O, hvala, kako si dobar! – rece ribica, uleti medu ostre zube i zavrsi u nezasitnoj utrobi morske nemani.
Tko ne zna pravo sto zeli, zavrsava najcesce tamo gdje ne zeli.