Pregled posta

Ovako:Imao sam jednoga jaakoo vjernog psa ŽUĆU.Bio je najbolji,među najgorima,ma šalim se.Uglavnom slušao je za razliku od mene cvrkute ptica i obožavao je slavuje.Mačke su mu bile najgori neprijatelj,neznam zašto,možda mu je koja maznula kost dok je spavo mada nevjerujem.Jeo je sve živo:čokolade(najviše je volio kinder-bueno),banane,jabuke...ma da ne laje rekli bi da je ČOEK IPO.Jednoga dana sam sa njim krenuo u šetnju da mu ispričam šta je bilo u školi.Tada sam ga zadnji put vidi i da sere,i da laje,i da jede.Nisam mu ni počeo pričati šta je ruža rekla,a on je već izletio na cestu i...BUM!!!Ode žućo.Kroz maglu se sjećam da ga je udario mercedes A klase,registracija FF-6666-VK,metalic boje,bez lijevog žmigavca i zadnjeg stakla.Mercedes pobjego,a žućo naj**o.Krivac se nije našao,a dosje je zatvoren.Nema veze nemora mu država suditi,bog će mu suditi...i nadam se da će ta osoba koja ga je udarila završiti u raju,jer tamo je žućo pa da ga može iskasapiti.Umro mi je u rukama,joj narode u kakvim je on bio mukama.Otišo sam u bačću i iskopao mu grobić,te napravio spomenik(od drveta).Tada sam mu sa suzama u očima i drhtavim glasom rekao:Žućo NISI mrtav,živjet ćeš dalje u meni.Od toga dana me svi zovu žućo,neznam možda je slučajnost ali odjednom obožavam kinder bueno.Eto to je što se tiče nadimka i moga žuće+.