11 maja u Beogradu su zasvirali željno
očekivani (JON SPENCER) BLUES EXPLOSION-
na koncert sam stigao solo
po oblačnom vremenu,bilo mi je malo glupo tj not cool što sam nosio kišobran,no na brzinu sam ga smjestio u garderobu,garderober me čudno pogledao,NE NIŠTA SEM KIŠOBRANA,ja sam ponovio,uredno plaćajući...
Iznenadila me odmah ekipa koja se skupila zbog Spensera, DŽUDE i Siminsa-siloviti rokerski trio došli su čuti neki mnogo zanimljivi ljudi,od 25 do 45,pa reko bih i 55 čak godina...na žalost većinom muškog pola.
Tačno u 21 čas istupili su neki ljuti reperi,sa nekom trans bukom (elektronskom)u pozadini,bili su poluhipnotični/poludosadni,riječi simpatičnog debelog pjevača nisam razaznavao-pa tako i nije bilo nekog smisla u svemu tome,samo opake energije,naročito kod momka sa AFRO
frizurom koji ZNA da skrečuje,al nije AfroAmerikanac nego Japanac,ako ne Korejac,ili već šta li je.
U trenutku kada su BLUES EXPLOSION kročili na scenu,sve je otišlo u kurac:ja sam među prvima zavrištao kao da me jebu u dupe,kao da sam napaljen na kakvu seksualnu heroinu koja će,čim odsvira svoj set,sići da mi kiticu popuši(al sam gadan,a?)...Nemojte mi u potpunosti povjerovati ali Džon se Spenser malko zbunio,pa zaplivao niz talase BEZREZERVNE podrške preko hiljadu duša koje počeše da se pale
i da ciče,viču,vrište,mašu rukama i nogama,podražavaju samog pjevača,unisono urlaju,u zanosu pjevaju i laktaju se manje više-par puta sam spucao nekog tipa iza sebe,blago ga očešao zapravo laktovima,u suštini pokušavajući da se ritmično đipam u stisnutoj gomili polupodivljalih fanova,ošinuo me mrkim pogledom iako mu osmjeh zadovoljstva nije slazio s brade(neobrijane) i na uvce mi podviknuo I JA SAM POTPUNO SLUĐEN ALI PAZI MALO PRIJATELJU...nedugo zatim zajedno smo frktali i skakali i razbijali se o zidove fantastične energije koja je brujala u publici,al i na stejdžu...
Nakon početne mlitavosti(prve pjesme!),bend počinje da praši da se sve puši-ne praveći pauze između numera Spenser je ZAISTA doveo do ekstaze
razdražene obožavaoce svojim 100 % seksualnim nastupom-vas u znoju
nije se štedio ni sekunde,podvriskivao je i poskakivao ipak arisokratski artikulisano-gospodin sa srcem divljeg konja,dok Timins je rolao bubnjeve poput raspižđelog vepra a Džuda Bauer,možda i najveća faca,coolerski svirao gitaru valjda ne vjerujući ŠTA SE DOGAĐA( na samom kraju Koncerta rukovao se sa desetinama iz prvog reda)...
Oznojio sam se kao pička,glas sam izgubio skoro sasvim,a na samom kraju nisam više mogao STAJATI na nogama...ali vrijedilo je svakog trena,tako jebozovan jebeni ROCKANDROLL koncert bijaše,najVATRENIJI ikada,što sam ga gledao...do sada:
EKPLOZIJA PRIMALNIH KRIKOVA,RAPOMAMLJENE POŽUDE,IZLUĐUJUĆEG TEMPERAMENTA,RASPOJASANE TJELESNOSTI,
ISTINSKE ISKRENOSTI I BESPOGOVORNE VJERE U ROCK,BLUES,U KORIJEN POBUNJENIČKE MUZIKE!
Nakon što su prašili više od sat vremena,JSBX odlaze,ali taman kad smo pomislili da njihov ego nisu dotakli desetominutni vapaji,kreštanja,divljanja,bjesomučna zviždanja-HEROJI izlaze ponovo i sviraju i DAJU SE bespoštedno još circa uru-bukteću-vremena...Svo vrijeme cijedeći sokove iz stilizovanog stoprocentnog rokenrola ,u trenutku kad su zasvirali neki klasik sa delte Misisipija,sve je stalo-(u)činilo mi se da lebdim naježen beskonačno i POTPUNO,osjećajući svaki filtrirani kroz vokoder provučeni-tim više nadražujući-Spenserov slog,svaki supersnažni rif,svaki udarac stamene palice...svaku suzu koja je kapala po mom zajapurenom licu,zbog neprepričljivog NEDOŽIVLJENOG USHIĆENJA!
Nakon dvosatnog,multipliciranog rockandroll orgazma,potpuno iscrpljeni i do vriskanja i od đipanja, još jednim talasom RESPEKTA pozdravili smo trijumfalne,senzacinalne ,božanske
JON SPENCER BLUES EXPLOSION!!!!!!!!!
Neponovljivo,mada vjerujem da može JOŠ VIŠE,JOŠ JAČE,JOŠ SAVRŠENIJE(nada uvijek postoji)!!!
Koračajući tihim beogradskim ulicama,razmišljao sam kako će biti teško bilo kome opisati OVO ISKUSTVO koje je značajno uticalo na moj život,kao i svaki dobar koncert uostalom.U nekom trenutku pomislih na kišobran-koji u stvari nisam držao u rukama,al ni pod miškom.Bržebolje potrčah nazad,noseći ploču NOW I GOT WORRY kao baklju koja mi osvjetljava put,kao kakvu relikviju pre pola časa kupljenu(tik nakon HODOČAŠĆA!)...
Pred Domom Omladine iznenadi me,mrtav ladan-Mesija lično.Instinktivno sam pružio ploču na potpis izvinjavajući se što prekidam priču,jedan stariji roker reče (nerazgovjetno) R L BURNSIDE IS MY HERO,
WHO?-upita Spenser potpisujući se automatski imajući već pripremljenu olovku u ruci,
R L BURNSIDE,ponovi fan,
HE S ON THIS RECORD značajno prozborih i pokazah remek djelo benda kome je posvećen ovaj post,
HE IS MY HERO TOO,HE IS DYING...nastavi priču Džon i ne okrznuvši me pogledom...
Svejedno srećan što sam stisnuo pesnicu veleMAJSTORU potrčah da zemim kišobran pa opet natrag ne bi li,možda,susreo Džudu il Rasela,al to se nije desilo.Desilo se da sam zaspao kao klada/kolac? nekih dvadesetak minuta potom,srećan kao beba nakon guštanja od cuclanja,što se smiješi u snu,i ukakljena i upišana-ma milina!!!!!!!!!!!!!!!!
p.s.
Nekoliko fraza ponavljao je Džon
tokom koncerta :
COME ON!!!!!!!!!!!COME ON!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
BLUES EXPLOSION!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
SUCK IT TO MI BABY!!!
AAAAAAARGHHHHHHHHH!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
ROCKANDROLL!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
THE BLUES!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
COME ON!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Probajte da ponovite.
IZ PETNIH ŽILA...
Post je objavljen 16.05.2005. u 22:20 sati.