U ledeno doba bila je samo jedna država.
Prostirala se površinom snijega
i imala vlast od mraza.
Danas je drugo: više ih je i u raznim pravcima se šire.
Države danas nikad ne spavaju. Ni u snu.
Jer nije vrijeme sna: vrijeme je cenzure.
Čitljivog teksta nema.
Ovo je sjeme davne drame
iz ledenog doba.
Ledeno doba je sretno doba,
uramljeno kao nenadoknadiva šteta
na hibridnim ulazima i izlazima.
Zato mi zovemo: podaj nam jesenju ruku
što zebe izvan maternice,
prihvatite ispruženu ruku fetusa
iz membrane mrazne večeri.
Tako ćemo najdalje stići.
Prepoznaćemo ga po načinu kako se skriva:
lice mu je oguljeno, duša nedovršena,
na srcu prozor neostakljen
s pogledom na predio patnje.
Jezus Nazarenus neće umrijeti radi nas.
Niti će iskupiti štogod.
Niti će itko išta griješiti, jer
izleći će se sterilizirano vrijeme,
rezervat naivnih i bezazlenih.
Dugo će se održavati telefonske veze
između diluvija i nas. I dugo će nas
škropiti njegove zaražene kiše,
dok u kambriju budemo noge prali
od kokošijih govana.
Ali će veze biti sve slabije, jer
najveće udaljenosti su izmeđ malih mjesta
i malih ljudi.
Ko da na njih troši bakar,
davno izvučen po velikim gradovima,
iskopan od kambrijskih rudara.
Stari telefonski brojevi
iz Homerova doba
postaće arhiv za melankoliju.
Okrećemo po brojčaniku
nerazumljive starogrčke brojeve,
ali se nitko javiti neće.
Zvaćete: čovječe probudi se.
Iz čega u šta da se probudim?!
Iz jednog sna u drugi! Dok me
na matricu izvlače, reproduciraju,
umnožavaju po krivom postupku
za mrtve.
Bićemo nećitak letak, poziv na predaju.
Nepoznata poruka i luđakov testament.
Niko nas neće pročitati, jer smo
oblik omraženog slova,
a nepismenost masovna pojava.
Ali zato ćemo prodavati nepoznati napitak za bolesti.
Pravićemo neki novi alkohol,
pomoću ilirizma, komušine i smole.
Bićemo bogati, a domovinu ćemo
izdati na legalan način.
Razmnožavaćemo se pomoću zla.
Po naopakom postupku za mrtve.
Zlo će nam biti škola i nauk...
Sretni nikada biti nećemo
niti će nam ikad išta biti jasno.
Post je objavljen 14.05.2005. u 22:09 sati.