Pročitao sam u jednoj knjizi da se žene zajapure, muškarci znoje, a konji isparavaju na vrućini. Najbitnije je da srce kao i svaki drugi organ redovno biva osvežen, zalivan krvlju, kako drugo, nego umaranjem. Bejaše mnogo topao prolećni dan. Majica se lepila po plećki i vazduh je bio pomešan drumskom prašinom kao kad zaprežna kola prođu gorbarskim stazama i oblak prašine upiju bele zavese po prozorima. Srce mi tuče sve jače, kiseonik je sve prisutniji u organizmu, borim se za dah.
Šalter broj 27. Gospodin koji je broj nakon mene pita me da li pripada tom šalteru, objašnjavam mu da bi mogao da pričeka pod brojem: 25, 26, 27, kad crveni brojevi iznad prikažu njegov trocifren broj. On je 551, ja sam 550. Zahvaljuje se ljubazno. Dodaje, ne znam da čitam, teško se snalazim. Govori to kao da nije velika stvar međutim jeste eventualno opravdanje zbog kog me potencijalno uznemirava.
Razumem da ne ume, ne pravi me budalom, posmatram okolinu koja je naoštrila ušne opne i neki strašan osećaj irelevantnosti u očima im je zaumtio lica, a srca su im sve suvlja poput osušenih šljiva i dah truo.
Mrtvaci okupljeni sa strane.
Dok mi radnica na šalteru izdaje dokument, šalter pored poziva broj 551, ali on se ne pomera. Vidim da stoji u masi ljudi, nije teško uočiti tamnije lice u odnosu na druga, govorim mu: Slobodno priđite ovde pored, gospodine.
Stao je kraj mene. Pokazah mu prstom i obrvama na staklo pored.
Autobus pun kao košticama uspešan bostan koji je možda čak i suviše na suncu pa je polako počeo da truli. Na svakoj stanici svi se komešamo, lelujamo, pokušavamo da siđemo niz stepenice, pa da ponovo uđemo, sem jedne žene kojoj joj je najlakše da okrene leđa, kako bismo se provlačili i lomili iza njenog pogleda....
- Gospođo, imate li u planu da siđete kako bismo propustili ljude, ili...???
Brecnula se.
(Malo smo se prepirali.)
Post je objavljen 14.04.2018. u 22:12 sati.