U četvrtak sam napokon smjela otići plivati. Prošlo je 3 tjedna od pada...kičma je dosta bolje, mogu sjediti na poslu, poželjno je da se dignem i prošećem svako toliko inače ipak zaboli oko 3 popodne.
Lakat je još jako bolan na dodir, očito je živac stradao dosta pa tome dugo treba da se smiri. Ne smijem se ni u ludilu osloniti na njega i dalje.
I tako, jedva sam dočekala taj rok kad mogu otići plivati...otišla popodne iza posla, mislim da sam tamo došla oko 5 i 15. U Utrine. Nisam bila na bazenu otkad je bandinjo sredio još jeftinije karte, bojala sam se na šta će to ličiti. Naravno, iznenadilo me da od onog dijela koji je bio manje od pola bazena za građanstvo, sad je još i to osakaćeno sa barem pet pruga...od toga su dvije za građanstvo i u svakoj je bilo po dvoje troje ljudi. I ostatak od ajmo reći širine od tri pruge je bio u jednom trenu nakrcan s nas desetoro. Naravno, ako svi plivaju i plahutaju simo tamo, to je...kaotično.
Mislim da sam se mrvu i preforsirala, jer me leđa sad ipak malo boluckaju...plivala sam skoro sat vremena bez puno stajanja, a to je za početak malo nadobudno. I to prsno, pošto bi pokušaj plivanja leđno završio sa jedno dva tri sudara sa sudionicima bazenskog prometa i pokojim prekršajem.
Naravno da sam na kraju i poludjela i odjurila doma jer me neki dečko zgrabio za stopalo, a ja sam nakon toga tresnula rukom neku ženu i zaključila da je sad dosta.
I odem do garderobe pa pitam tetu tamo, dobro jel postoji neko čudno doba dana kad nije takva gužva?
Na to me dočekao totalno unezvjeren pogled...i rečenica; ovo nije gužva. Pa koliko vas je bilo u pruzi? Ja reko, u onoj jadnoj zajedničkoj valjda deset. To nije gužva? Što onda je, ljudi se tuku po bazenu?
A kaže ona, tako vam je to od devetog mjeseca od kad su karte pojeftinile.
Ma divno bandinjo, svaka ti čast. Taj tip stvarno ima neki problem s vodom kad je odlučio gradu podariti same fontane i jeftinije bazene. Nije mu palo na pamet da napravi još koji umjesto da pojeftini karte tako da se u bazenu možemo naslagati jedino ko sardine u konzervi.
Jedva čekam ono čudno doba kad more bude podnošljivo za kupanje, a turisti još ne navale. To je moj raj. I vjerujem svakoga tko živi u priobalju...i nas dotepenaca na koji vikend.
Post je objavljen 24.03.2018. u 08:11 sati.