Škljoc - Explosion in the sky
kada čitam tvoje riječi
sramim se svojih
ove ukalupljenosti
nepomičnosti u prostoru
samo putujem snovima:
budim se umorna
na staklenim rukama
koje grle me
u grču kažem si
da jutra nisu za rezanje kose
samo meko tijesto
prebirem po prstima
utiskujem,
a onda mislim
na vas, na toliko vas
i svu tu pustoš
od koje poželim
zapaliti knjige - kakve koristi
kad u njih gledajući
niste naučili u sebe gledati
Post je objavljen 14.02.2018. u 23:16 sati.