Marketing
VESLAJ! Mk 6, 47-51 (Palma, 9.1.2002.)
Pogledajmo što se to dogodilo ovim ljudima iz evanđelja, jer i nama se to počesto događa. Našli su se u lađi na sred mora. Daleko od obale od koje su krenuli, daleko do cilja kamo su se zaputili. Prekasno za povratak, predugo do cilja. A beskrajno more svud okolo. Bez uporišta su, i bez sigurnosti. Totalno prepušteni ćudima mora. Beznadna situacija. I k tomu bila je duboka noć – "oko četvrte noćne straže". Noć u svakom smislu, noć oko nas, noć u nama. Sve se zamračilo. Sve besperspektivno. I vjetar još navalio, i to protivan. Survava se na njih, onemogućava plovidbu. Valovi se podigli da ih potope. No primijetimo: oni usprkos svemu "muče se veslajući". Upravo zato jer su veslali, Isus im dolazi. Veslaj i kad ti se ne vesla. Veslaj i kad ti se čini uzalud, kad ne znaš kamo veslaš. Veslaj, makar ti se čini da se vrtiš u krug. Veslaj i ne sustaji. I onda: Isus im dolazi, a oni misle da je utvara. Poznata kušnja… U takvim nevoljama najteže nam je povjerovati da je Isus zbilja s nama. Pomišljamo da je utvara. Kriknuše. Ote im se vapaj iz dna srca. Propela se gola i jadna ljudska egzistencija nekom moćnijem od njega. Iskonski je to ljudski čin, kojeg ovi moreplovci nisu kočili. Bila je to, zapravo, njihova spontana molitva. I Bog ih je uslišao. Začuli one bitne njegove riječi: "Hrabro samo! Ja sam! Ne bojte se!" Uđe u njihovu lađu, a vjetar utihnu. Veslaj, i vapi – i čut ćeš te njegove riječi, ma u kakvoj noći, oluji i bespuću bio.
Post je objavljen 13.08.2017. u 11:47 sati.