uspešno završen porodičan ručak. mami je zagorela pita od višanja. tati nije zasmetalo jer su višnje bile od babe (tatina mama) iz hrvatske, pa mu slatko, strpane u neku ispranu flašu od gaziranog soka i to je satima nosio naokolo kao luda nasta. i doneo je neke razne đinđule s kirbaja jer je tetka sa crvenim ružem i kikom do dupeta birala kao programirani zombi najsvetlucavije što je moglo i što bi privuklo i insekte pa možda poslalo i odsjaj vanzemaljcima, a kika joj je narasla, ona prošla stoji okačena na zidu kao ukras, i tako ti neki čudni detalji kreativnosti al sve u nadi da to tako i treba, divim se pomisli da neko na +55 može da se tvrdoglavo uputi ka drečavom ma kolika god bila atrakcija i fešta, ali ko sam ja da sudim kad sam i ja u petom razredu na ekskurziji po egzotičnim pećinama birao sve pozlaćeno a po nekom pravilu i najjeftinije i beše toga puno, puno a malo džeparca.
pitao je naravno i nas kakva je pita aludirajući na višnje budući da su kore kupovne, a sestra je rekla da je sve ali sve prosto fantastično i pun pogodak za vreo letnji dan i onda izrekla pregršt komplimenata i poljubaca na račun mamine kuhinje a mama je procvetala kao proleće nakon zime i prokomentarisala kako je najbolje kad je dobro ispečeno skoro reš jer je u pitanju tango snishodljivosti na koji su obe pristale: mama se takođe pravi luda i prija joj namenjena uloga izvrsne kuvarice znajući da se upušta u nešto poznato nepoznato po zna koji put.
e, onda je tu bila mala devojčica ali baš mala, upravo je položila ne znam koji razred muzičke škole, pre toga je bila na engleskom, onda ide na neki tenis, priprema za sledeći razred osnovne škole, nakon svega toga na rođendan drugarice koji je obavezan i onda je rekla tu neku reč u prolazu na engleskom. naravno, nerazgovetno. neko mi je šapnuo da ta reč uopšte ne postoji, da izmišlja, i da je to izmišljeni jezik i da je sve krajnje izmišljeno i suludo.
sataraš je bio od paradajza iz bosne. to je druga tetka poslala da se pohvali. i ima neke razlike u paradajzu mada navikao sam na onaj otrovni i zagađen čime nije, ovaj neprskani mi grize i štipa usta kao kaladont i nekako je možda isuviše zdrav i možda zapravo onda i nije zdrav ? jeo sam bojažljivo i kao da je u pitanju neka zavera.
shvatio sam kako vremenski matorim da sam odnazad sve više kao neka daska. mislim, čak i glava. a to utiče i na profil, na slikama kao da je u pitanju neka linija kao da je neki čiča glišo. život nije 3D projekcija na slikama ali baš i jeste kad živim u dobu estetike i vizuelnog krika.
zabrinut.
Post je objavljen 10.08.2017. u 16:46 sati.