Sada ili sad, pitanje je sad(a)?
Zasto bas sada ili zasto ne bas sada?
Zasto sada pisati ili zasto sada spavati?
Zasto sam jucer u ovo vrijeme ne pisao?
Jbg,ne znam .
Mogao sam.
Mogao sam i prekjucer.
Ali pisem sada.
Jebe me tipkovnica,jer tako sam rijetko na laptopu.
Toliko sam rijetko na laptopu kao sto sam nekad bio cesto na laptopu.
Ista ta kolicina.
Bivanja na necemu ili ne bivanja.
Necemo o proslosti niti o buducnosti.
Mozda cu u buducnosti pisati zmirecki,mozda cu samo gledati u tipkovnicu i ona ce sama pisati.
Ali ovo je o "sada", zato i ostanimo na sada.
Slova su velika.
Puno veca od onih na mobitelu.
Rijeci su uvijek bile velike, i sada su velike.
Dakle,puno ima toga.
Naucio sam zivjeti u (sada)šnjosti.
Izgleda lako, ali nije bas tako.
Naucio sam sto je sreca,ni to nije bilo lako.
Naucio sam mnogo o sebi.To nikad nije bilo lako.
Uopce ne znam kome pisem ovo,ali glavno da pisem.
Tko je sada tu da cita,tko ce procitati.
To nije moja briga.
Moja briga je zadrzati ovo, sada sto je.
Danas.
Upravo sam pojeo neki sendvic,krenuo pisati.
Htio vam reci sto je sada.
Mozda nisam uspio,ali pisano je sada.
I nikada prije to nije bilo napisano niti ce biti.
Sada postoji upravo dok ovo citas.
Kad procitas ovo,taj tekst ce biti proslost.
Razumijes?
Naravno da razumijes.
Sada citas.
Nekad sam na laptopu pisao slova s kvacicama,ali takvo je vrijeme da ta slova nestaju.
Mislis si,ma jebes kvacice.
Jebes i pravopis.
Bitno je da zivimo sada.
Zamisli da sam ovo sve morao napisat u nekoj pecini na zidu.
Namucio bi se ko pas,a u stvari ne bi nista napisao.
Ovako,sada mozes baljezgat sto god hoces.
Upravo sada.
Post je objavljen 18.06.2017. u 00:21 sati.