Marketing
10.... 1000....
Miriše. More, proliće. Ćuti se u zraku. Idelno je vrime za izać iz srednjeg vijeka. Pokazat da sam još uvik tu, da svaki dan povirim šta rade dragi ljudi. Da vas nisam zaboravila.
Kaže statistika 314 dana bez napisanog posta. Pih, nema statistika pojma koliko toga sam ja ispisala, u glavi.
Izdogađalo se u tih trista i nešto dana puuuuno toga. Puno lipih stvari, a one ružne već sam zaboravila.
Pa smo tako opet pirovali, pivali i plesali, dočekali još jednu bebu malu, našu malu curku, prinčipesu. Prinova je stigla i u moje ruke. Još uvik smo on i ja na Vi. Vrtim točkiće, pogađam, minjam, grintam.
Nas dvoje smo se konačno okuražili i krenuli u obnovu jedne male, stare, kamene kućice. Uvalili smo se u prašinu, čiščenje, staro željezo i puntižele, otpad, papire, dozvole, pustu kartušinu. Iz svega smo se izvukli i ostali zaglavljeni u birokraciji, papirima, rješenju. A stvarno imamo volju. Ali, o tome možda neki drugi put. Ipak je ovo ajmo reč slavljenički post
1000-ti post ne smi bit grintav i čangrizav.
10 godina bloga se triba proslavit lipo. Jer, bilo je u tih 10 godina puno lipih stvari, druženja, komentara, upoznavanja, izložbi.
Ne mogu obečat da ću češće pisat, ali tu sam. Uvik.
Post je objavljen 11.03.2017. u 15:04 sati.