Belina mleka iz plavog bokala čini vrpcu žute šoljice a jezik u crvenim čeljustima mangonel ukusa Šoljica je ušuškana u šarene cvetove mušeme tik ispod svetlo zelene slike. Žuta štampa upija prosutu belu kafu. Drveni sat sa zlatnim brojevima lagano otkucava. Kažiprstom i palcem pažljivo okrećem stranice knjige koju sam pazario tik pred pljusak. (...) Uho postade horna povezano s plućima... Prišunjah se ka prozoru i videh drvo koje se borilo sa vetrom ili je samo mahalo dugim prstićima nemim posmatračima. Očerupano drvo ima bele puti tokom zime i podseća na beli orah. Kraj stare smokve i sad već neprepoznatljivog lila jorgovana ispod prozora pojavi se mačka u položaju tigra, lizala je šapu i gledala pravo u moje zelene oči. Nisam želeo da pomerim prvi pogled, nije ni ona. Kroz noć dve ptičice sa jarko crvenog drveta i počeše pevati: noć dolazi kroz muk, prestrašni lovac gde je sad, gde li si ti, gde li sam ja, napolju vuk... Pogledaj kroz prozor, mačka liže šapu, zagleda pravo u oko i kao da kaže gde li si sad...? Ognjena se, pleteći prstima košarku, osmehne blistavim zubima, bože, kako je samo lepo! Prsti joj mirišu na zemlju i ugalj. Duša joj je duga i kristalna kao prvi vazduh nakon ronjenja.
Post je objavljen 11.02.2017. u 08:26 sati.