Marketing
patetika
ljudi moji koji smo mi čudan svit, mislim mi domaći. uvik nan neki kurac smeta, ako je vruče grintamo šta je vruče, ako je hladno grintamo šta je hladno, ako se nekom poznatom posričilo kažemo "e jebiga taj ni u vrčini neće biti gladan", kad neko slomije nogu kažemo "dobro je proša, moga je slomit obadvi", ma, milina nas je slušat.
kad dođu oni stranci priko lita onda nam smetaju jer se motaju pod nogami i nemoš proč ki čovik ulicom, ako su slučajno nešto i pitali pošalju ih na krivu stranu ili u najboljem slućaju kažemo da nemamo novaca za ić po restoranima ako se interesiraju di mogu dobro poist, šta i nije neistina. kad nas vide onako okupljene na rivi usrid bila dana u onolikom broju misle da štrajkamo, šta isto tako nije daleko od istine jer bidni ljudi ne znaju da oni koji imaju posal nemaju vrimena za pit kavu na rivi u podne, itd, itd.
al zato kad čuju našu klapsku pismu onda su svi osupnuti činjenicom da usprkos šta nema instrumentalnu podlogu fenomenalno zvući. no ti bidni stranci ne znaju naški pa im sve prolazi, jer kad bi ga znali onda bi na nas gledali ka na tovara u kupusu jerbo ta naša klapska pisma u sebi ima toliko patetike da bi se i majka terezija zamislila. a šta bi bidna žena mogla i pomislit kad čuje "maslina je neobrana, nima nikog da je bere..." ili "rasulo se svud po svitu to šibensko sime..." ili "nek ti kušin bude stina..." a da ne govorin o ljubavnim jadima koje ni maldi werter nije proša.
sve u svemu bolje je da im dobro zvučimo nego da nas razume. 
Post je objavljen 20.02.2016. u 14:02 sati.