...LJUBAV!!!
Nisam očekivala taj poziv ali me je baš obradovalo kada sam ugledala tko me zove.Nekada mi se čini kao da mi čita misli jer su ti pozivi uvijek tu kada mi treba rame za utjehu.
Na moje "halo" tiho je odgovorio "bok sunašce". Hmmm....znao je da me tako ne smije zvati ali jednom je rekao da je to jače od njega. S obzirom da je sve tak nekak kako ne treba biti odlučila sam ovaj put ne zvoncati.
Ugrabio je tu priliku i malo glasnije upitao -znaš li ti šta je danas?
Ne-odgovorila sam zbunjeno.
Pa naša godišnjica-još malo glasnije je rekao.
Godišnjica čega??????-viknula sam.
Zavladao je muk sa druge strane. Znala sam da sam malo pretjerala ali i on isto tako zna da se ne može razgovarati kao da smo u vezi.
Oprosti mi,mislio sam da si zapamtila.
Zapamtila šta?-Daj mi objasni!
Prije točno godinu dana popili smo prvu kavu sami,bez ostatka ekipe. I cijeli radni dan smo pričali. Čuo sam kako si ga molila da ti objasni,vidio te kako u čošku plačeš i u sekundi obrišeš suze i nabaciš osmijeh ako je kupac naišao. Pričala si mi koliko ga voliš,da ti je sve na svijetu. Prvi puta sam vidio u nečijim očima toliko ljubavi. I tada sam shvatio da želim biti dio tvog života. I odlučio sam da ti izbrišem te suze i stavim osmijeh jednom zauvijek. Taj osmijeh je energija koja mi je potrebna da postojim.
Izgovorio je to u jednom dahu a ja se nisam niti potrudila da ga prekinem . Zašto i bi? On je u toj godini okrenuo nebo i zemlju da posloži moju ludu glavu,brinuo se i pazio na mene onoliko koliko sam mu dozvoljavala da mi se približi.Trpio je moje ispade,plakao sa mnom kada sam radi Malenog bila nesretna. I volio me bez obzira na sve.
Slušaj Mesarčiću-rekla sam-lijepo od tebe što si to zapamtio ali ja pamtim samo jedan datum i jedan telefonski broj. Oprosti što sam iskrena,ali to je tako.
Nemam ti šta oprostiti Palčice,sve mi je jasno. Ti kad voliš-voliš. I ne odustaješ.E vidiš-takav sam ti i ja.Sada ću ti doći,donjeti ću ti onu finu kavu i nešto što si jako želiš oduvijek.I ne želim ćuti mrčanje i frktanje.
Samo sam se nasmijala i prekinula razgovor.
Iskreno,na jednoj nedavnoj kavi,moja poznanica (skoro prijateljica) ,govorila je da se moram prepustiti i dati muškarcu šansu da se brine o meni.Jer je to njima u genima. Ako ima želju i volju da ga pustim bliže.
I tako....poslušala sam njezin savjet.Obilježili smo jednu godinu divnog prijateljstva.
A pooooooklooooooon.....!!!!!
TO MORA DA JE...
Post je objavljen 15.12.2015. u 23:12 sati.