Nikada, nikada, nikada ne bih rekla (ma ni pomislila!) da će naš blogerski susret (nisan ELD-jev i moj) u mome "raju na zemlji" oli ti "mojoj divljini" prouzročiti takav urnebes.
Moj zakoniti, k'o normalan čovik, odreagirao normalno, a tek moja najmlađa kad vidi poklon:)))))) (kada se vratim, nisam joj htjela ništa unaprijed reći).
No, vratimo se mi mome, privremenom, domu di svi sve znaju, čak i prije mene!
Prvi susjed nije me pozdravljao ravno 4 dana (kao ne vidi me?!) jer me je vidio s nepoznatim muškarcem posli podne na kavi u loklanom kafiću! (I da, taj muškarac nije bija moj zakoniti?!?! A nije mi ni sin, al' dal' mi je ćaća (jer i ja sam neprocjenjive dobi zbog bijelih:)) - ne zna se!!!! Al' muško definitivno je!!!!!)
Vlasnik lokalnog birca (bolje reći njegov sin, koji nas je posluživa) razbija je glavu ravno 5 dana da otkud mu je poznat moj su-kafedžija!
Dok se nije dostitija i direktno me pita.
On je bar otvoreno pita!
Eto. dokaz da se uči dok si živ!
Dotad, pala sam u nemilost lokalnog okruženja!
Jadna sam ti bila.
Sama.
Izopćena.
Bez veze?!
A kada sam tek počela hodati po otoku s laptopom (tražeći "vezu" tj. signal) proglasili su me - neuračunjivom!
Pa nisu znali bi li oli ne računali sa - mnom!
Od sve te tuge sam se i spakirala ća!
Hvala Bogu, večeras se bura, pardon jugo, stišala, svi se nesporazumi izgladili i...opet je sve - u normali......
A sve zahvaljujući mom odgovoru:
To je moj bloger!:))))))))
Post je objavljen 15.09.2015. u 21:21 sati.