Marketing
Zašto ne vozim?
Nešto mi se nikad nije osobito dopadao volan. A moj otac osnovao auto moto klub u gradu, kod njega polagali novi vozači. Ljutio bi se kad bih rekla da ja neću voziti.
Dvije godine nakon njegovog odlaska anđelima, njegova želja zamalo da se ostvari. Nagradna igra neobična, jednog jutra u 6 slušaš radio i čuješ pitanja, a nekog drugog jutra kažu tko je nagrađen. Pitanja su bila dva, iz vozačkih propisa i iz poznavanja dijelova automobilskog motora. O prvome znam, a o drugome, priznajem, pojma nemam. Kako sam dala dva tačna odgovora, zaista ne znam. I nekog užurbanog jutra, dok se spremam na fakultet, čujem rezultate. Dobila sam glavnu nagradu, vozačku obuku! Šok!
Što ću, odem u Radio Beograd i javim se kao dobitnik. Oni se čude, kako to da do sada nitko od dobitnika nije došao. Pa nije, jer je velika sreća bila da pogodite jutro kad kažu imena dobitnika. Kažem im to. Oni mi daju voucher za auto školu.
Raspitam se i saznam ime najboljeg instruktora. Tek kad sam sve dogovorila sa autoškolom, izvadim voucher na stol.
I počnem satove teorije, pa vožnju. Nije mi loše išlo, instruktor odlučio od mene napraviti pravog vozača. Čak nisu prijatelji bježali s ulica u vrijeme mojih satova. Ili da vozim sjajno ili nikako, sredinu nisam priznavala. Ali za sjajno, koncentracija mora biti potpuna. A ta koncentracija me jako zamarala. Nakon obuke bila sam kao slomljena. I jedva dočekah da mi instruktor kaže kako dobro vozim, ali sam počela brljati u propisima. Odoh i ne vratih se.
Zato ne vozim.
Post je objavljen 04.09.2015. u 07:24 sati.