...nakanit ćeš putem livadom što vodi
i u jutro šumom utihnulom doć':
duša nek' ti strahom neznanim ne rodi.
Leći će uz dah tvoj izgubljene sjene;
tu, dok magle prve putuju u zoru.
Nebom će ti plaho poletjeti zjene
i počinut' dugo na usnulom moru.
Izustiti nećeš niti jedne riječi:
nesmiljenom šutnjom sve ćeš glasno reći,
neželjene slutnje zavit će ti lik.
Napušteno, gladno ostati ćeš -eto -
i ti - neko čudno, pogureno pseto
što je nekad bilo snažni odmetnik.
Post je objavljen 03.12.2014. u 12:03 sati.