Ponekad noću,u snu
šapučeš mi da te uzmem
Da te odvedem daleko ,sve do jutra
tog rađanja nove zore
Da ne ostavljam te ,
na ovoj goletnoj ,opustošenoj zemlji
Govoriš da suđeni smo jedno drugom
Da želja je to samog stvoritelja
I dok slušam te, u toj tišini noći
Dok taj zvuk tvojih usana odzvanja
prostranstvom duše moje
Srce mi od sreće treperi
Pogled tvojih očiju poput sunca razbije tamu
Svom snagom sjaja u vrt moje duše ulazi
i moli ,uzmi me dragi
Neka nočas moje usne tvojim tijelom se razliju
Neka se ova zemlja krikom našim ispuni
krikom sreće neka odzvanja
u toj beskrajnoj veličini svemira
Do tog novog sna,u kojem snujemo
Nama uvijek iste želje i riječi.
Dok sunce vjere
te životne nade ,
kroz te dane
svojim pogledom nas prati
Post je objavljen 30.10.2014. u 18:33 sati.