Sjetih se ja ovog trena, sad kad mi je već mozak lijepo nabrijan na razmišljanje, teme koju smo imale frendica i ja, bilo je to onog dana, baš onog kad nismo imale pametnije teme i naiđemo na emisiju o vanzemaljcima, slatka su to meni bića, nemam ja ništa protiv njih, iako sam možda različitog mišljenja od većine naroda, ali smatram da su to jako pametne spodobe, vjerojatno nižeg rasta, ne troše vrijeme na rast nego samo razvoj, što bi reklo da sam ja narasla ali o razvoju se da diskutirati. Obilaze oni tako naša polja, beru pšenicu, kuruzu i ostalo što se seljak mući da uzgoji, sreća pa nam kokoške ne maltretiraju, ali tko bi sa tim životinjama uopće htio dolaziti u konflikte. Ali, sudeći po tome da se baš ne pokazuju, osim onih dana kad se s*ebu pa eto, prolete iznad/pored/povrh nečega, ali pametno pa sakriju tragove, iskreno, ne bih se niti ja družila sa zemljanima na njihovom mjestu.
I tako, ušle nas dvije u srž rasprave, ne damo se smesti, pita mene ona, pomalo s nevjericom u moja uvjerenja, na koju foru onda "križ" u kršćanstvu? Eh...pa...sad...ne bila ja svoja ako joj nisam lijepo sve objasnila. Pa da svekolikom pučanstvu podijelim dio mojih razmišljanja o malim sivim/zelenim/rozim, kakvi god oni bili.
Nije da sam stara toliko da se sjećam (detalja) ali, smatram da bi bilo sasvim logično razmišljati da je zemlja davno nekoć prije, bila pusta i eto, kao marsovsko smetlište ili spremište, ili "pusti otok" za odmoriti malo one glave trokutaste ili da dobiju onako preplanulo zelenu boju tena. I sad, došao neki tamo pametnjaković, recimo, aj nek bude gospodin Marsovski Putin, može i Obama, da sad ne kažem odmah Mesić ili Josipović, ne znam da li je dozvoljeno spominjati njihova imana uzalud, nazovimo mi njega KakoGod. I tako, sjeti se on (po učenju jednog tamo na seriji o marsovcima) da je njemu palo na pamet da izume/izmisle/projektiraju/kloniraju, nekakvu vrstu "životinje" koju će oni nastaniti na planet Zemlju i neka oni njima kopaju zlato. Naravno, pametno, zašto bi marsovci kopali kad to mogu kao nama oni cucki što kopaju one gljive, pa neka ta nova vrsta iskopava zlato. I tako, tamo neki genetičar njihov, smučkao neki bučkuriš i izlegao se prvi čovjek. Lijepo, krasno je on to izveo, dobio tamo neko marsovsko priznanje, možda i neki marsovski spomenik, doživio slavu, marsovsku slavu, neće valjda zemaljsku. I eto, razmnožili oni tu vrstu i prebacili u "torove", tzv. države, po cijeloj planeti Zemlji, da kopaju....
Kao što svi već dobro znamo, ta vrsta je na početku bila, da ne budem pregruba, pomalo priglupa pa im se sve trebalo nacrtati i pokazati. I eto, vračam se na pitanje moje drage frendice - kako su onda nastali križevi (oni iksići koji predstavljaju, u ovom postu nepredstavljenu vjeru). E, nije ti to problem objasniti - bio tamo neki predstavnik te nove vrste, isto pomalo, siroće priglup, sa onim buzdovanom u ruci, češka se po tintari i gleda, nikako početi kopati, i dođe jedan od marsovaca, vidje da je siroće tulavo, nacrta on njemu iksić na tlu i kaže:"Tu kopaj!" I ajde, nije taj baš toliko tulav, počne on kopati i nađe to "nešto" svjetlucavo i prekrasno, marsovci svi veseli, zadovoljni i naravno, od tada je toj novoj vrsti taj iksić predstavljao znak njihovog "stvoritelja" :)
Post je objavljen 16.04.2014. u 02:45 sati.