Marketing
Nisam Picasso
Naravno da nisam Picasso.
Samo je jedan Picasso.
Za njega su pričali da je slikao pod rakijom.
Pa su za onog Charlesa Bodlera(neznam kak se piše) pričali da je pisal na travi.
Pa su za onog ..... pričali.....
Mislim,ljudi pričaju,a šta će drugo.
Važno je jedno za te sve priznate,a i ne priznate umjetnike da im treba inspiracija.
Mislim da to dobiš ili ne dobiš,imaš ili nemaš.
Možda i imaš,al ne skužiš da imaš.
Kako dobivaju inspiraciju nebitno,ne zanima me da li nešto troše ili ne.
Mislim si da takvi ljudi ne mogu nešto radit na silu,ili kad bi to netko zatražio od njih.Zato valjda slikari umiru u siromaštvu,ali njima to nije važno,njima je važna umjetnost.
Da su to radili planski,zbog materijalnih stvari,nebi to možda ni radili.
To je neki zov,čudo,kreativnost,a običnim ljudima oni su ne malo puta čudaci.
Tak sam i ja nekom nekad čudak,neko je meni čudak,pa i ti koji/a sad ovo čitaš si nekad nekom čudak.
Ja samo znam da sam na neki način uvijek morao poslušati "svog čovječuljka" u glavi,onaj unutarnji glas.
Puno puta mi veli da idem nešto radit a to do tada nisam radio.
Samo odjednom ti veli-počni trčat,počni voljet prirodu,budi dobar prema drugima.....
I ja ga uvijek poslušam,pa on valjda bolje zna od mene,bar mi se tako čini.
Jednom me taj "čovječuljak" poslao da idem kupit tempere i kist.Sve si mislim pa što će mi sad to,nisam vidio tempere od osnovne škole,a i to sam tak crtal kaj se moralo.
To je bilo negdje prije 12-13 godina,samo odjednom,odi po tempere i gotovo.
Kupim ja tempere,kistove,uopće neznam koje kistove,velim dajte mi za tempere,a trebala mi je i ona mapa,pa sam i to kupil.
I sad si mislim,kaj ću sad s temperama,nemam inspiraciju za crtanje,al imam želju probat(kad su već tu tempere i kistovi).
Ništa,uzeo sam jednu sliku sa zida,stavil ju ispred sebe i probal crtat.
To se ne može nazvati slikanjem valjda,to mi je više kao kopiranje,ono,gledaš u sliku i probaš nacrtat.
I evo da se malo izblamiram,i pokažem da nisam Picasso(samo je jedan jedini Picasso),i da se vidi da nije samo tak neke nacrtat,barem meni.
Ima jedna slika koju nikad nisam završio,ostala su mi samo usta za završit,u stvari,isto neki tajnoviti osmjeh,i k tome još pod nekim čudnim kutem....
Nisam ja odustao,nego sam toliko puta pokušavao sve dok mi već nije probio papir.....
E tu sam već stao,pa dobra je i ovak,bar sam probao i vidio da ne znam,al bilo mi je gušt to vrijeme slikat.
Nije mi važno što nisam slikar,al kad mi tak nekad nešto dodje ja si to jednostavno moram ispunit.
Ko zna kaj će me još "čovječuljak" natjerat da radim.
Nisam imal inspiracije,pa sam pitao ženu(tada curu),kak da nacrtam ljubav.
Nek mi veli kak ona vidi ljubav,al ono,da se može nacrtat.
I rekla mi je :nas dvoje,sami,čamac,more,nebo...
Pa ok ,tu ne moram crtat usne,osmjeh i to,nemam valjda kaj zeznut....
Uistinu se divim slikarima,pjesnicima i općenito umjetnicima.Oni su mi nekako bogati duhom.
Divio sam se i onim slikarima na moru,kad nacrtaju portret na ulici i to brzo,bez brisanja i trganja papira.
Nekak mi se čini da je najteže crtat face. Pa i oni koji crtaju karikature,to mislim da je isto teško.
Nisam Picasso,i neću crtat lice,osmjeh....
Lijep pozdrav
Post je objavljen 03.10.2013. u 20:36 sati.