Išla ja na Vlašić (BIH planina pozanat po dobrim ski stazama),i pokazalo se da sam baksuz nad baksuzima-ponovo...
Jutro je bilo "mrak",prvo sam prespala i morala se obući brzinom svjetlosti kako ne bih zakasnila.
Onda sam odlučila biti naj mačka na planini i obući se ful moderno,kad već nisam uspjela da se naspavam nek` odjeća bude in.
Ko mi je rekao da se Ugg čizme ne kližu? Između ostalih moja sestra i moja mama.Hvala im lijepa što ni sad ne mogu normalno da sjednem na stolicu dok ovo pišem...
I kad sam kročila ispred luksuznog hotela (bar je za nas u BIH to luksuz) počeli su problemi.
Idem ja kao na modoj pisti,i eto ubrzo sam se nasla na njoj ali u potpunosti.
Idemo dalje,predstava tek počinje.
Plan je bio da se jedno poslijepodne provede šetajući i odmarajući,ali eto moje prijateljice se zažljele avanture pa bi se malo skijale.
Ok,nismo ponijele skije ni skijašku opremu,meni se neda sve iznajmljivat i presvlačiti se pa pristanem na prijedlog za nekoliko spustova sankama.
Tu već počinje party,malo je reći da sam se "razvalila" stotinu puta dok smo dosle do staze jer imam moje "fine,moderne"čizme koje se nimalo ne kližu.Eto kad sam se spustila par puta,udarila se u trtičnu kost i zadobila lakše povrede kičme,odem u prvi restoran i to sa drugim društvom jer moje prijateljice žele da idu skijati (bez skijaškog,napominjem) sa svojim novim šemama.Ovim putem se izviljavam onim muskarcima koje sam,reći ćemo BLAGO odbila,iako i ja i oni znamo da nije bilo tako.
U restoranu sam naišla na lijepog lika koji mi je otvorio vrata na ulazu (nakon svega kavaliri su više nego potrabni).
Tu nije kraj mojim mukama,kad smo šetali do nekog brda,pritom nisam brojala koliko sam puta pala,odlučila sam da sa prijateljicom idem nekom zaobilaznom cestom okolo do centra umjesto da se opet s*ebem dok siđem niz veoma okomito brdo.I tako idemo mi,ja se razvalim jos samo jedan put,i nju povedem sa sobom da poljubi snijeg,i idemo do nekog skretanja.Neki lik nam kaže da možemo i tako do centra i idemo nas dvije,pameti moja gdje si mi bila tad!
Kad smo zavrsile sa tim putem nisam mogla da vjerujem šta vidim...žićara i ono :O ha?
I tako sam se morala spustiti skroz dole,jer se sad nakon pola sata hodanja nisam mogla vratit starim putem.
Ja padnem,ona se odvali smijat`,ja padnem i meni se više smije.
Kad sam došla do pola tog nekog brda ili kojeg visočja već,došlo mi je i da plaćem i da se smijem u istom trenu,da li se to meni događa...
Samo što ustanem,već sam na podu,i tako Boga pitaj koliko puta.
Kad sam se spustila na ravnicu bila sam happy ko nikad,ali čizma pukla.
Neka,zbog nje me sad boli ruka,kukovi,noge,kišem a o kičmi i da ne pričam... Od danas mrzim Ugg i niako me više ne može natijerati da ovu zimu odem negdje.
Prijateljice sam ostavila bez prevoza (snaći će se one,ne sumnjam) i naravno,imam broj onog spasioca iz resorana.
On voli da skija,možda sljedeći put uspijem pokazati da i ja imam taj talenat,i naravno bez Ugg sranja!
Rebel With A Reason
Post je objavljen 16.02.2013. u 18:05 sati.