Marketing
500.-ti...
500.-ti...
Jutros sam se probudila po 500.-ti put s „blogom“ u krilu. Dite je poraslo i bez „Zdravstvenog odgoja“. Kažu: „- Daj dite materi“, a meni se to ne čini pametnim. Ditetu je misto u narodu. S narodom. Skandinavci su pametniji. Čim dite postane punoljetno pokažu mu vrata u svijet. Kod nas naprave mu kat na bespravnoj gradnji, kupe auto, poklone mu štednju, upišu ga na faks za koji misle da je najbolji, zaposle ga fiktivno u svojoj firmi, plate pir, ...Dite nema razloga što da misli. Za njega misli familija.
Što god mislila iza mene je 500 postova. Toliko dana blogerskog razmišljanja. Za plavušu i previše. Priznajem nisam se umorila. Lipo je buditi se i novom danu smijati se u brk. Onog dana kada nestane te radosti ne treba se buditi.
U ovoj poplavi Rozgi, Severina, Lane 1, 2, Stavrosa, Cetinskog, niza klapa, Rusnerice, rado bih čula odu životu, studentsku himnu; „Gaudeamus igitur“.
Gaudeamus igitur,
iuvenes dum sumus;
Post iucundam iuventutem,
post molestam senectutem
nos habebit humus...
...
U veselju živimo,
dok smo tako mladi;
jer kad divna mladost prođe,
pa nam kruta starost dođe
shrvat će nas jadi...
Dobro, pjesma je jedno, život drugo. Blog treće.
Osobito 500.-ti.
Vrijeme, vreme, vrime je za nazdraviti. Zdravi & veseli bili!
Post je objavljen 21.01.2013. u 09:08 sati.