Marketing
SVAĐE
Jeste li primijetili jednu novu vrstu nepristojnosti na javnim mjestima… ljudi se svađaju preko mobitela sa nekim, sve u šesnaest?
Nema dana da se ne iznenadim, zapravo više me niti ne iznenađuje! Deru se na sav glas, uopće im nije neugodno. Njima nije, ali zato meni je, ako se nađem u blizini.
Neki dan me čak i rasrdilo... i to baš jako. Bila sam u nekom butiku, razgledavam krpice. Mislim da je bilo još par ženskih unutra osim mene i prodavačica. Razgledavamo te krpice, a prodavačica, napirlitana kokoš, vidim uzme mobitel, nazove i počne se derati na nekoga. Dakle, nije nju nazvalo… nego je ona nazvala.
Baš sam ju htjela upitati mogu li probati jednu tuniku, a ona razvezla u mobitel ovako nešto:
- Slušaj me, ovo je zadnji puta da mi to radiš, nisi posložila robu, nisi pomela dućan… sve si ostavila meni… ne slušaš me!... ja ne mislim raditi tvoj dio posla, imamo jednaku plaću… ne slušaš me!… nemoj me tjerati da o ovome obavještavam šefa!
I tako se ona dere, a ja stojim na metar od nje sa tom tunikom u ruci i strpljivo čekam. Ona me vidi da ju čekam, ali bez srama nastavlja sa tom svojom deračinom. Stojim tako i mislim - hajde baš ću čekati da vidim kada će ova kokoš odlučiti da me posluži. Ova ništa, još se u žaru svađe uzšetala nervozno po radnji, lupajući visokim štiklama, očito uživajući u pažnji koju ima.
Obuzeo me bijes, pomislim da ja tražim šefa, da se žalim… ali odmah odustajem, jer mislim da si ovoliku bahatost može priuštiti baš netko tko si je jako dobar sa šefom. Ili joj uopće nije stalo do posla - mislim ja… a koliko bi žena, koje doma imaju gladnu djecu prigrlile ovaj posao i korektno ga obavljale!
Već je prevršila svaku mjeru, meni pukao film, ostavim tuniku i odem… a 99% sam sigurna da bih ju bila kupila.
Također neki dan uđem u dućan sa koncima za heklanje… ne heklam ništa, ali imam prisilnu radnju kupovanja tih konaca, ukrasnih trakica itd. (pisala sam o tome već) da vidim jesu li dobili što novo.
Razgledam tako, kad čujem prodavačica se svađa na mobitel. Same smo bile:
- Ne želim se sada raspravljati o tome… opet si pio… pa čujem ti po glasu. Raspraviti ćemo to doma…
Vidim pogledava prema meni, pa stišava glas… Meni neugodno, pa se pravim da razgledavam, a razgledavam peti puta jedno te isto. Hajde, ova se barem ispričala što sam čekala, a ja sam na kraju kupila nekakve konce koje nisam niti mislila… Bilo mi ju je žao… baš sam mislila - jadna žena, mora delati, a doma ju čeka pijani majmun, tko zna, možda bude i batina dobila… izgledala je vrlo zabrinuto.
I još jedan friški slučaj… stojim ispred haustora i čekam prijateljicu da siđe dole, a pokraj mene neki muškarac nervozno hoda simo - tamo, čujem razgovara na mobitel, a onda se odjednom počeo derati, zapravo urlati:
- Razbiti ću i tebe i televizor kada dođem doma, jesi čula! Ma jebe mi se što si radila!…
Uhvatio me strah, nije bilo nikoga drugoga u blizini, nisam smjela pogledati prema njemu, pomislim tko zna kakav je ovo luđak, još bude se i na mene okomil i brzo se udaljim niz ulicu.
Moji konci za heklanje
Post je objavljen 03.10.2012. u 22:19 sati.