U jesen svečano završavaju
nečija djetinjstva
pa naša roditeljstva zbunjeno
pakiraju garderobu
tople jakne
duge rukave
čarape
i šal, obavezno šal
nek se nađe.
Studenti
hrle dalje bez naše brige
odrastaju u autobusima
kad se vraćaju za Božiće
i ostale obiteljske must be
nakon kojih sve sobe zjape
a u kući kao da se
više ništa i ne miče.
Ostajemo sami
čekajući pozive
tražeći se po stanovima
po najednom golim brakovima
trenuci istine
hoćemo li ostati prijatelji
imamo li si
više išta za reći
sad kad djeca više nisu
onaj spasonosni treći...
Post je objavljen 23.09.2012. u 18:05 sati.