Marketing
UPUCAVANJE
Vruće je. Laganim korakom prolazim rivom. Kosa podignuta u ležeran repić, naočale, u ruci ventulica. Dodir meštrala je tako ugodan. Zamišljeno prolazim, gledam a malo toga zapažam. Čujem tek poneku stranu rič i šuškanje jidra iz Acija.
- Šinjorina!
Kao kroz maglu čujem. Ma nije ovo meni. I ne okrećem se.
- Šinjorina, vidi vam se riđipet!
Lagano se okrenem, podignem naočale, obrve podignem u znak upitnika. Iza mene momak zgodan, visok, crn. Bile bermude, majica onako frajerskiležerna.
- Fala lipa na ovome šinjorina. – nasmijem se.
- Oli niste?
- Dobro, nećemo baš pretjerivat.
- A šta se tiče riđipeta.... – tiho kažem
- E?
- Jel ti smeta?
- Ma neee.... samo...
- Samo si... možda nešto zamišlja.
- Pa e!
Približim se i tiho kroz poluspuštene trepavice šapnem:
- Recimo, crvene, svilene lancune..... i....
Otvorim oči kose rasute po bilim lancunima.
Bemu miša potopira, zašto uvik otvorin oči kad je najzanimljivije? 
Post je objavljen 06.07.2012. u 10:41 sati.