Blagoslovi neprijatelje moje, Gospodine. I ja ih blagoslivljam i ne proklinjem.
Neprijatelji su me više gurnuli Tebi u naručje nego prijatelji. Prijatelji su me vezivali za zemlju, neprijatelji su me odvajali od zemlje i rušili sve moje nade u zemlju.
Ovi su me učinili strancem u zemaljskim kraljevstvima i nepotrebnim stanovnikom zemlje. Kao što progonjena zvijer nađe sigurnije sklonište nego li neprogonjena, tako sam i ja, progonjen neprijateljima, našao najsigurnije utočište, skrivši se pod Tvoj šator, gdje ni prijatelji ni neprijatelji ne mogu pogubiti dušu moju.
Blagoslovi neprijatelje moje, Gospodine. I ja ih blagoslivljam, i ne proklinjem.
Oni su umjesto mene ispovjedili grijehe moje pred svijetom.
Oni su me šibali, kad sam se ja ustezao šibati samog sebe.
Oni su me mučili onda, kad sam ja bježao od muka.
Oni su me ružili onda, kada sam ja sam sebi laskao.
Oni su me pljuvali onda, kada sam se ja ponosio sobom.
Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagoslivljam, i ne proklinjem.
Kad sam se ja pravio mudrim, oni su me nazivali ludim.
Kad sam se pravio moćnim, oni su mi se smijali kao luđaku.
Kad sam htio voditi ljude, oni su me gurali u pozadinu.
Kad sam žurio da se obogatim, oni su me udarali željeznom rukom.
Kad sam mislio mirno spavati, oni su me budili iz sna.
Kad sam zidao dom za dug i spokojan život, oni su ga rušili i izgonili me van.
Zaista, neprijatelji su me odvajali od svijeta i produžili ruke moje do Tvojega skuta.
Blagoslovi neprijatelje moje, Gospodine. I ja ih blagoslivljam, i ne proklinjem.
Blagoslovi ih i umnoži ih; umnoži ih i još više ih ogorči protiv mene - da bi moj bijeg k Tebi bilo bespovratan; da bi se moja nada u ljude iskidala sva kao paučina; da bi se mir potpuno nastanio u duši mojoj; da bi srce moje postalo grobom moja dva zla blizanca: uznositosti i gnjeva; da bi sve svoje blago sabrao na nebu; ah, da bi se jednom oslobodio samoobmane, koja me je i zaplela u strašnu mrežu varljiva života.
Neprijatelji su me naučili da znam - što malo tko zna - da čovjek nema neprijatelja u svijetu izvan sebe. Samo onaj mrzi neprijatelje, tko ne zna, da neprijatelji nisu neprijatelji nego okrutni prijatelji.
Zaista teško mi je reći, tko mi je učinio više dobra i tko više zla u ovome svijetu: prijatelji ili neprijatelji. Zato blagoslovi, Gospodine, i prijatelje i neprijatelje moje.
Rob proklinje neprijatelje, jer ne zna. A sin ih blagoslivlja, jer zna.
Jer zna sin, da mu se neprijatelji ne mogu dotaknuti života. Zato slobodno korača između njih i moli se Bogu za njih.
Blagoslovi neprijatelje moje, Gospodine. I ja ih blagoslivljam, i ne proklinjem.