Bila su vremena kada smo bliskost tražili, a stajali daleko jedan od drugoga. Bilo je puno takvog vremena, dovoljno da napuni cijeli ormar iskrižanim kalendarima iskrzanih stranica, kalendara ispunjenih likovima i bez njih.
Tako smo i naučili njeno značenje, bliskost – to je ono u grudima smješteno što te boli kad si daleko, što ti se uz grlo penje kad si blizu i što ti na usta izlazi prenaglo i nezadrživo, privučeno mojom istovrsnom željom.
Zaboravimo je, tu bolnu i nedostajuću bliskost nataloženu stoljećima, bliskost koja se putem pretvorila u muklo čudovište koje ti lupa srcem i stišće grlo puštajući glas da samo na mahove izađe.
Pusti je nek izađe i sama prođe, pričekaj me potom na uglu tri dana kasnije pa idemo dalje kao jedan, iako smo dvoje.
Jesi li odabrao muziku za naš izlazak?
Post je objavljen 23.11.2011. u 15:30 sati.