U energetskom reljefu mislima i osjećajima tražim put. Tražim sebe. Rezultat svega u točci ovoj daje stanje moje, daje mene. A gdje je tu volja moja? Gdje sam i tko sam? U točci svakoj ravnoža jest i svaka jest ista, vandimenzionalna.
Zar točka mijenjati se može? Zar odnos prema njoj mijenjati se može? Točka? Što je to? Nje nema. Pa o čemu onda razmišljam? Zar ju je misao izmislila? Misao, misao, vragoljanka jedna. Naučila se ona sa plus i minus, pa stvara i nemoguće. Naravno, samo u mislima. Stvarno jest samo Istina.
Evolucijom stvarale su se i razvijale zamisli razne. Neke su postajale osnovom po kojima se cjelina bića prepoznavala, pa i sebe samu. Tako se gradila svijest o sebi. I pazi sada mene; takav, neobjašnjen sebi, tražim sebe. I vidjeh kako ne znam što tražim. Tražim li ja to umišljaj tek.
I ne bi to čudno bilo, da se na to toliko toga nije dogradilo. Tako nastade milijarde i milijarde preslika svijeta. Ma šta milijarde, nebrojeno. Ima ih koliko umišljaja sebe ima, a ja stvarno neznam koliko je to. Možda sve živo, pa i biljke čak.
I sada ja, preslika što jesam, mislim kako sam ja ‘ja’. Jesam li? Ja kao nešto drugo od svega što mislim da nisam. I opet misao radi. Izgleda mi kao da plan neki ima. Kako mislim da svijest postoji, mora da je pkan taj u podsvijesti. Tamo je negdje i osnova sustava misli. Tamo gdje misao nastaje u sprezi sa materijalnošću svojom i slijedom razvoja svoga.
Ja.
Pogledam li šire, vidim kako sav svijet djeluje na mene, na misao moju i promjene mene. U energetskome moru, tek vrh jednog od nebrojenih valova jesam.
Val ko val, vremenom i kretanjem snagu gubi. Ustvari, ništa se izgubiti ne može, ali umišljaj se mijenja. On je ipak samo umišljaj.
Ipak, nije to baš zabluda. Ta zar da podatke proglasim zabludama? Zar sve ovo u kompjutorima nije ništa? Ne, ali tako jasnije vidim što je što. Jasnije? O Bože moj, pa ja i dalje mislim i to ‘ja’.
Eto, dragi moji, nekaj ipak je. Osjećam to. Čak, jedino to i osjećam. Kak mi vreme ide, nekak sam sve više sâm sa sobom. Drugi stalno nekam juriju, a ak ne, neda im se z takvim bedastočama baviti. Ima i puno lepših stvari v životu. Naj, naj, sve na svoje dojde. Nekaj i na tuđe tu i tam, kaj ne… :)))
To sve kaj pišem sam sâm zmislil, pa ne zamerite ak vam zgledi kak bedastoća, il ak oni kaj znaju vam drukše pripovedaju. Bogek mi dragi tak pustil da bu. Valda nis puno zgrešil. Fala vam svima kaj ste vreme na mene gubili. Se nadam da vam grdo ni bilo. Ak Bogek da bumo još, ak bu vredilo. Vi već znate da vas volim. A kaj da velim kad tak je… :)
Dodajem link na post kolegice blogerice dulibe. Lepo je opisala kak delaju oni kaj ‘znaju’ kaj delaju. Usput da vidite kolko je kiseli limun dobra stvar.
http://www.blog.hr/print/id/1629522109/zdravlje.html
Post je objavljen 24.09.2011. u 22:31 sati.