Marketing
IZ MOJE PERSPEKTIWE...................
Četvrtak naweče.. ekipa sjedi na klupicama i zeza se... Stiže moj drug Mawko na skuteru..
- "Ajdeeee, ne budite papcii, idemooooo!!!!!" Dečki se negoduju....
-"Daj, daj... što ste taki???? Ajd Matiću ti!!! Ajd Pera tii!!!"....
-"Ne budi dosadan, ne!"....
Pitah gdje idu........
-"Ma nigdje, zajebawam se..... Odo kući! Baš ste papci!"
Ode Mawko do swih klupica... sa swakim je pomalo popričao i nestade...... Nakon pola sata, ewo njih trojice... braje naletile za swaki slučaj pitati još jednom hoće li tko s njima... Dobiše šut kartu!! Neka wiša sila je htjela da eto baš njih trojica idu... Mawko... Tojga.... i Dodaj.....Odoše!!!!
Weče protekla u zezanciji i druženju... i swatko na swoju stranu,....
Obično uwijek ugasim tonowe, ali eto osta mi mob na wibri.... Oko 7 i nešta wibrira mob... Bacam pogled-Dunja! Ma šta ona sad hoće?????? Neću joj se jawit, sigurno me hoće razbudit jer je zbog mene sinoć zasjela do 1 na klupi, a treba na posao...eeee, neš me probudit! Wid je!!! Zowe opet!!! Neću se jawit... Duša u meni spawa...... Prošlo nešto wremena....Zowe Salonja.... izgleda se nešto gadno dogodilo.....
-"Molim?"
-"Marka, Dodaj i Tojga su poginuli...."
U tom trenu gubiš osjećaj... noge...ruke.....ne osjetiš ništa..... Otišla sam u borawak, al nešto stalo u grlu... Mama pita šta je, al nemoš progoworit da ga jebeš...:((((....
-"Jel Wanji šta???? (sestri)"
Samo sam klimala glawom...nije istina, nije istina.... Tihin Marko..... Nema ih.....Al bit će dobro, bit će dobro.....Zwoni mob, Dunja zowe... Potwrđuje priču.... Al nije ona u prawu... Nema pojma, pukla priča... Znate selo ko selo... županja je malo weće selo.... Jel zna Tiha? Nitko joj nije jawio... Nemam snage zwat... Na mob poruka od nje... Poslana u 7 i 14.... Odzvoni kad se probudiš =) ....dakle ne zna.... Zowem Peru, on zna... Ne jawlja se.... Mama nosi šećera i wode... Ma mičite mi to!!! Sinoć Mawko bio na klupi!!!!! Ewo zowe Pera, sad će mi reć da je swe u redu.....
-"Petre???"
-"Molim?"
glas podrhtawa...swe mi je bilo jasno......
-"Jel istina???"
-"Da."
-"Swa trojica???"
-"Da."
Šok i newjerica...šta sad, di sad...kako, zašto, zbog čega..:((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((( milijun i jedno pitanje..:(((((( Zowe Dunja... Tiha zna..... Nemam ju snage zwat.... šta joj reć... u jednoj sekundi taka praznina unutra...boli ko sam wrag.....Mama mi je objasnila da sad moram bit jaka, da moja bol nije nikome bitna i da ima ljudi kojima je teže i da sam ja ta koja im mora pomoći...Ona je u tim godinama izgubila majku, nek se stavim u njenu poziciju.... Uvijek može biti gore.. Sad treba biti jak i hrabar.... Nazwala sam Tihu, smogla sam hrabrosti... Nije me ni prepoznala prvi tren... a onda je samo wikala "Maaaaašoooo, nema ga... Mog Marka neeemaaa... Do maloprije je bio samnom...." Uspjela sam izwuči iz nje podatak da kreće sa tatom i da želi da ju čekam... Spremila sam se.... Odjecala i odplakala swoje jer sam znala da kasnije neću smjet.... Oko 10 je stigla Tiha... Srce mi se kidalo kad sam ju widjela... To stwarno ne želim ni najgorem neprijatelju... Taku bol ne zaslužuje nitko..:(((... Smogni, Mašo, hrabrosti.... Idemo sad tamo.... Ulazim u kuću.... Suze, bol u zraku... Čitawa Šantawa odiše tugom i jadom... Tri dečka, tri susjeda.... Na samo nekoliko kwadratnih metara crni weo se nadwio... Rijeka crnila..... Strašno! Pa prošli wikend smo se tu spremale u nošnje..:(((... Jooooj.... I smijale se sa teta Blažom.... Marko nas jedwa nagoworio da idemo...hahahaah... Molio nas, al di ćeš mene spremit u nošnju!!! Baaaa!!! Al eto, koda sam znala.... Pristala sam... I po zadnji prwi i zadnji put išla u swečanoj poworci s Mawkom u kočiji... I gledala kako oswaja zadnji pehar..... Zlatni pehar.... Hwala ti što si me nagoworio, prijatelju... Ne bi to iskustwo mijenjala ni za šta na swijetu!! A ni one poruke nakon powratka..;).... Shwatila sam šta misliš o nekim ljudima... I to mi je drago.... Ali nikad wiše o tome nećemo razgowarati...;(... Hoćemo u mojim mislima jer smo u njima često swi zajedno... Opet se wozimo škodom i Tiha i ja te molimo da nam pustiš DOĐI!!!!! "DOĐIIII, SAMO OWU NOĆ KRAJ MENE BUDI, DOĐI....." Da, da...znam da smo ti izlizale taj cd...al šta ćeš s nama.... Kako si nas tako mogao ostawit?? Swe je nedorečeno!!! Uopće wam nisam dowoljno držala swijeću!!!! :((((((((((((((((((( Sad je swe ošlo u dim..:(((... Owa kuća je sad prazna... Ne znam kud bi sa sobom..:(((... Minute su sporo tekle... Nikako nisam wjerowala da te nema... Bila am ti s Tihom cijelo wrijeme.... znaš i sam.... Nisam se mirila s tim... Još se ne mirim, Mawko, ne.... Ljudi su samo dolazili i dolazili...:((((......Nisam wjerowala do naweče...dok te nisu dowezli..:(((.....Iznijeli su škrinju... Na njoj je pisalo MARKO FILIPOVIĆ... Naš Mawko? To nije naš Mawko...:(((((((((((((((( Noge su mi se ukopale.... nisam mogla krenut unutra... nisam te mogla gledat takwog...ne znam šta sam očekiwala...ušla sam u hodnik i stala...zabila glawu u ćošak i dalje ne ide...čujem krike, jecaje.....:((((( Maaawko, pa danas smo se trebali dogowarat za Đakowo, ne bit na twom sprowodu..:(((... Ne mirim se s tim! Obećala sam ti da ću naučit pjewat, da ću se naspawat, a ne ić sasrana kao u Babinu Gredu, nakon 2h spawanja.... :((((.....Stajala sam tako u tom hodniku... Swako stoji sa swojom boli, niko nikome ne pomaže, a meni je tako tad trebala nečija pažnja.... Al hwala Bogu na jakim ljudima... Nastawnica Marijana se tu našla, rekla mi je nešta... Ne znam šta, al ojačala sam i ušla unutra.... Ušla widjet te... Bolio me je swaki pogled ka tebi... Ali... Ti si bio nasmijan... Smijalica naša.... Imao si osmijeh na licu.... Mawko.... Zašto nisi ustao???? Swi su te zwali.....Slomio si nas.... Umro je dio mene s tobom... Znaš koliko sam gubitaka imala u zadnje wrijeme i koliko udaraca... I ti mi to prirediš...
"Osta san čowik, ali srca wiše neman... Osta san žiwit, ali žiwit mi se ne da!!! Osta san stajat, ali slomit ce me wrime....."
Izašla sam wan..... Božee, zašto????????????? Dewetnaest godina ima!!!!!! Dewetnaest!!!!!!! Izašla sam wan i razmišljala o našim akcijama.... Šta bi sad dala da me nazoweš i kukaš i plačeš.....eee... Znaš, na prwi pogled kad widim da je neki diwlji br na mob, pomislim da si ti... Nawika.... :((((((((((..... Sjećaš se izlazaka? A pogotowo onog kad si plesao na narodnjake...hahaahah... Kao, nema Tihe, al da ona meni da plešem sa tobom...xD... Ludice... I kad se Tiha wratila, kako smo đipali... Hahaha... Swi su mislili da smo najpijaniji, a nas troje smo zaprawo samo imali jedni druge i ništa nam wiše nije bilo potrebno... Mawko, pa nisam wam još uwijek dowoljno držala swijeću..:;(((... A sad je swe propalo....SAD WIŠE NIJE WAŽNO, SAD JE SWEJEDNO.......!!!!! Težak je to dan bio.... :((... Tu smo weče spawale u twojoj sobi.... Nekako, swe je bilo onako kao da si ti tu.... Hrpa twojih stwari, slika...:((((.... Tiha je sam prepričawala swe dogodowštine koje su se tu događale... Widim da si baš wolio spremat...hehehe... Je te dresirala...cccc.... Da... cijela noć je prošla u razmišljanju.... Ujtro smo išle u policiju s Čiwom.... Po osobne stwari.... Tad sam widjela twoj lančić i pločicu TIHA VOLI MARKA, koja je otišla s tobom....i twoj sad sa puknutim staklom...i twoje mobitele s puknutim displayem....:((((...swe je to do juče bilo s tobom i u funkciji..:(((((....taj dan je bio dug...opet ljudi dolaze i dolaze....tisuće ljudi na sahrani...toliko nebitnih ljudi......:((((.....swi te prate.... i tebe i Tojgicu i Dodaja.... Do Tojge i Dodaja nisam imala snage ni otić, moj Mawko.... Prewiše je to bilo za mene... Znam da mi neće zamjerit... Škrinje su bile otworene, čula sam kakwa je situacija... Nisam imala snage... Samo sam čekala da košmar prođe... Priwidno je prošao...Dio srca mog je otišao s tobom... Ti si mi bio odma iza Ike, ti to znaš.... Ne znam kako se pomirit s tim... Nikako... U biti trebam naučit kako žiwjet s tim.... Prošlo je weć mjesec i tri dana... i konstantno fališ... Naučih razlučit šta je bitno... Bitan je žiwot! Žiwot pojedinaca....Onih koji su ti wažni... Ako ne žele bit uz tebe, nije bitno... Bitno je da žiwe i da ih možeš widjet iz makar iz daljine... Njih i njihow osmijeh..... Bitno da su žiwi... Šta bi tiha dala da je Mawko žiw, pa makar i ne bio s njom.... I swi ti ljudi koji pričaju... SAD WIŠE NIJE WAŽNO, SAD JE SWEJEDNO.... Ni sama ne znam šta želim od žiwota, al znam da owo swe što mi se događa nije ni približno tome što trebam... Al swe muke bi mijenjala za twoj žiwot.... Nenormalno fališ......Swaki dan swe wiše i wiše.........
AL KO ĆE SADA NAŠEG VRANCA ŠOROM JAHATI?????????
TIHA VOLI MARKA <3
NEMA VIŠE DRUGA MOG, MOGA DRUGA JEDINOG... NEMA VIŠE, UZEO GA BOG... NIKAD VIŠE JA I TI NEĆEMO SE OPITI....
PITA WAZDUH JESENJI, PITA WETAR SEWERNI, PITAJU ME DRUŽE GDE SI TI... TU JE JA IH LAŽEM, ZNAJ! NEMA MOME DRUGU KRAJ!!!
S KIM DA TUGU PODELIM??? GDE SI DRUŽE I SA KIM????
DANI PROLAZE, JA TEBE ČESTO SJETIM SE, PRIJATELJU MOJ.....
ZNAM DA NOSE TE NEBOM BIJELI ANGELI, PRIJATELJU MOJ...
I AKO POSTOJE ONI DRUGI SWJETOWI, OPET ĆEMO SKUPA JA I TI I TIHA.....
.....samo me ne pitaj šta radim noćima kad te se prisjećam...prawim te od zwjezdica što na nebu sijaju....mislim to su oči twoje, još nas gledaju...;((((( fališ
...ti si DUŠA BEĆARSKA, smirit se nikad nećeš i uwijek ćeš bit s nama....lumpovat do jutra!!!!!!!...wolem
Post je objavljen 19.07.2011. u 21:03 sati.