Pregled posta

6.poglavlje - New beginning

-Lizzie? Daj čovječe moraš ustati spavaš cjeli dan.- rekla je Elbereth

-Što?- pitala sam i otvorila oči. Nalazila sam se u spavaonici svoga doma.

Kako sam ja dospjela ovdje?

-Koliko je sati?- pitala sam

-Sad će pola tri.-

-O Bože.- rekla sam i pokrila se pokrivačem po glavi

-Što je bilo s Albusom?-

Albus.. Biti iskren, ili lagati?

-Pa ovaj ništa.- rekla sam odlučivši se za ovo drugo.

-Lažeš!-

-Lucy ne mogu o tome, stvarno ne mogu.-

Pogledala me s razumjevanjem.

-Dobro, obuci se i idi van, svi se pitaju što ti je.-

Pokušala sam ustati i osjetila sam naglu bol u preponima i nogama.

Kvragu glupačo!

-Lucy stvarno se ne osječam dobro.- rekla sam bacivši se opet na krevet

-Da pošaljem nekog?-

-Ne, zasad nema potrebe. Samo želim biti sama.- rekla sam i okrenula se na drugu stranu

-U redu mačko.- rekla je poljubivši me u tjeme. Čula sam kad je zatvorila vrata od spavaonice.

Počela sam plakati. Nisam bila tužna, nisam bila ljuta, bilo je ono najgore. Bila sam razočarana. Pala sam na svojem vlastitom ispitu za koji sam se tako dugo pripremala. Dopustila sam da se dogodi ono najgore. Dopustila sam si sponu koja je sad neraskidiva.

Ovisi s koje strane gledaš ludice. –javio se onaj glasić

Zaspala sam u suzama.

Dani su prolazili, a ja se nisam dizala iz kreveta. Kada god bih imala posjetioce, pravila bih se da spavam, svi oni, znali su da glumim. Ali isto tako su znali da imam dobar razlog jer su me poznavali. Scorpius je najviše vremena provodio samnom. Mislio je da neznam ali ja sam osjetila njegovu prisutnost svaki puta. Prepoznala sam njegov dodir kad god bi mi rukom dodirnuo kosu, kad bi me poljubio u obraz ili tjeme. Ja sam uvijek znala da je to on.

Zašto nebi njemu dala priliku?

Dani su prolazili, a ja se nisam micala iz spavaonice. Ponedeljak, utorak, srijeda...sad uskoro i četvrtak. Nisam čak ni jela gore. El, Dana i Nette, su mi nosili sendviče. Tu i tamo Bella pokoji kad bi imala vremena. Shvatila sam da je u zadnje vrijeme rijetko viđam, imala sam osječaj da krije nešto od nas.

-Uopće me ne zanima! Želim znati razlog! Uostalom zašto niste pozvali madame Bulé?

-Profesore samo se umorila! Pustite je, spava!-

-To ću ja s njom riješiti gospođice McCord.-

Čula sam dernjavu u društvenoj i kako se neko munjevito penje po stepenicama.

-Gospođice Potter.- prošaptao je tiho profesor Fox

-Mhm?-

-Poslat ću sada madame Bulé da vas pregleda i da vam da neke lijekove, odma ćete biti bolje- rekao je pažljivo

-Ma dobro sam ja.. samo sam...-

Što?
Jadna?
Povrijeđena?
Razočarana?

- umorna.- dovršila sam

-Sad će ona doći pa će vas pregledati.- rekao je

Kimnula sam

-Gdje je bolesnik?- pitao je umiljat glas madame Bulé

-Molila bih vas da me ostavite samu s njom da je mogu pregledati.-

Sva sreća da mi je popustila bol u preponima jer bi bilo preočito o čemu se radi. Ovako, nek ostane na tome da je samo umor u pitanju.

-Jel te boli išta?- pitala me

Šutjela sam.

DA!

-Ne, ništa me ne boli.- odgovorila sam

-Jako si bljedunjava i slaba, al mislim da je to samo izmorenost. Malo spavaš?-

Kimnula sam.

-Da, onda nema što drugo biti. Ostavit ću vam ovaj Rastomor da vam se vrati snaga i imunitet, a i apetit, jer vidim da nemate baš teka.- pogledala je hrpu sendviča pod mojim krevetom i nasmijala se

-U redu, hvala vam.-

-Popij jednu čašicu na dan. Krenuvši od danas, evo izvoli. Već sutra bi trebala biti bolje.- rekla je pružeći mi šalicu punu roze tekućine. Popila sam je nasikap. Napravila sam grimasu zbg bljutavog okusa koji je ta tekućina stvorila u meni.

-Hoću, hvala vam.-

Pozdravila sam je i ispratila pogledom.

Nastavila sam razmišljati. I tako utonula u san.

-ELIZABETH SAMAIRE POTTER!- viknule su El, i Dana u isto vrijeme tako jako da sam skoro pala s kreveta

-Koji kurac želite?-

Primijetila sam kako Nette sjedi na krevetu s knjigom u ruci, i iako se pravila da čita, njene oči koje su piljile u jednu točku odale su je.

-Svoju prijateljicu nazad...- rekla je Dana i nastavila -...kvragu Lizzie, sad si pretjerala.-

-Fališ nam.- rekla je El

-Dajte pričekajte da mi bude bolje, ha? Može tako?-

-Jebi se ti i tvoje bolje! Da želiš da ti bude bolje, ozdravila bi već odavno. Sredi si psihu prvo u glavi!- rekla je Nette, bacila knjigu na krevet i krenula prema izlazu

-I da, aj nam probaj NE razjebat ekipu.- zalupila je vratima

-Hajde Lizz koji kurac sad tu sereš, siđi dolje idemo van dok još ima sunca, svi te žele vidjet.-

Pogledala sam El koja je samo šutjela. Ona je znala. Ona nije mogla ništa reć.

-Pusti je, doći će. Treba joj vremena.- rekla je El

Dana je slegnula ramenima.

-Kak hočeš Lizz, al ti si na gubitku.- rekla je i otišla. Zajedno s Elbereth koja mi je dobacila tužan pogled na odlasku.

Iako nisu toga ni bile svjesne, njihove riječi bocnule su me i više nego što su mislile. Bile su u pravu.

Zar ću ja, Samaire Janic, koja ulijevam strah u kosti većini u ovoj školi pokleknuti pred sitnom greškom? Zar bi mene trebalo dirati to što se dogodilo? Zar sam ja neka mimozica?

Ustala sam i pogledala se u ogledalo.

U što sam se to pretvorila? Ja koja sam imala najhladnije srce na svijetu za ovakve stvari? E pa NE! PASTI NEĆU! Ovo mi je bila lekcija! Tko ju jebe, bit će još takvih sranja, no ako realno pogledamo ja sam dobila što sam htjela. Moj dio je u tome obavljen, i to, smatram vrlo dobro.. Kvragu i kosa! Želim biti lijepa kao nekad, želim izgledati normalno.

Stisnula sam oči kao da čarolijom pokušavam prizvati ljepotu. Smatrala sam se naivčinom u ovoj situaciji.. otvorila sam oči i tužno pogledala svoj odraz a onda sam shvatila.

Kosa nije više ispucana, koža nije toliko blijeda, oči mi nisu naotečene, podočnjaka nema!
Je li moguće?
Ma nije?
Kako ću znati?

Navukla sam nabrzinu uske hlače, majicu s kratkim rukavima, i krenula van.

Našla sam ih u dvorištu kako leže kod jezera i nešto ozbiljno razgovaraju. Znala sam da je o meni, jer ime je Scorpius nešto tiho rekao kad me ugledao. Zatim se na Starzovoj faci pojavio takav osmjeh kad me vidio, da sam shvatila da takvo nešto u životu nisam doživjela.

-She's alive.- viknuo je i raširio ruke te pogledao u nebo

Nette se nasmijala jer je znala da je postigla upravo ono što je htjela, i ja sam to shvatila. Dobacila mi je pogled isprike koji bi se mogao nazvati: „nisam baš sve tako mislila“ a ja sam joj uzvratila osmjehom jer je ona bila zaslužna za moj povratak.

-Čovječe, ko da vas 10 godina nisam vidjela.- rekla sam s osmjehom.

-Briješ a?- javio se Starz

-Jesam išta pametnog propustila?-

-Pa ništa baš osim..- rekao je i pogledao u stranu

Pratila sam njegov pogled i primjetila da su Zabini i Nette zagrljeni.

-O pa čestitam. Iako to nije ništa novo.- rekla sam cereći se

-Pa nije, samo što je sad službeno.- rekla je Nette sretna

-Joj tko će ih sad trpjet. TKO?? – viknuo je Starz prema nebu i zaradio udarac od Zabinia. Počeli su se mlatit, a ja sam shvatila da ja koliko god bila zla, i makar mi svi bili u Slytherinu, ne mogu reći da nemam prijatelje

***

Bila je nedelja i sunce se nalazilo točno iznad Hogwartsa. Izašli smo van i otišli do našeg starog mjesta. Bacila sam se na travu. Odjednom se Malfoy pravio da će pasti na mene ali se dočekao na rukama, kao mačka. Od straha sam glavu okrenula na desnu stanu gdje se sada nalazila njegova ruka. Otvorila sam oči. U tom trenutku dok je pridržavao silu svoga tjela iznad mene mišići su mu i više nego što je bilo potrebno došli do izražaja. Napravila sam ljutitu facu, i pretvarala se da sam ljuta pa smo se počeli kotrljati okolo naokolo. Izgledali smo kao djeca. Smijao se na sav glas..Imao je doista lijep osmijeh. Nije on bio tako loš dečko.

-Lizz?-

Još se kesio kao idiot. Shvatila sam da stojim na mjestu i gledam ga.

-Što je bilo?- smijao se

-Ništa.- rekla sam

-ŽIVCIRATE ME!- viknuo je Skrable

-NAĐI CURU STARZ!- viknuo je Zabini

-A MA PRESTANITE SE DERAT- dreknula je Damaris a El je rukama pokrila uši

-A MA TKO JE ZA TULUM VEČERAS?- pitala je Nette

-KAJ? Ček.. Kaj?- pitao je Zabini

-Tu-lum. Ve-će-ras- pokušala je objasniti Nette svom dragom

-Znaš to ti je ono di plešeš.- rekao je Starz

-I piješ.- dodao je Malfoy

-I drogiraš se.- rekla je Damaris ozbiljno

Pogledali smo je.

-Joj dajte zezam se.- rekla je sa osmijehom

-Dobro, gdje ćemo?- pitao je Malfoy

-Soba potrebe.- rekao je smireno Starz

-Uuu dobra ideja Starz.- rekao je Malfoy

-Mogli bi se zbuksat poslije većere.- rekao je Starz koji je sad sjedio u položaju u kojem je izgledao kao da meditira.

-A cuga?- pitao je Malfoy

-Niš ti ne brini, zvat ćemo malog Pixa da neš sredi.- nastavio je Zabini, na što se Malfoy nasmijao

-Koga?- pitala je El

-Ma mog kućnog vilenjaka.-rekao je

-Onda smo se dogovorili.- rekao je Starz

Bacila sam pogled na Ozzia koji je ležao na travi s rukama prekriženim pod glavom. Bocnula sam Malfoya i pokazala glavom prema Ozziu. Odmahnuo je rukom i rekao kasnije.
Sjela sam i rukama obgrlila koljena. Promatrala sam Ozzia kako zamišljeno grize neku zelenu travčicu. Ozzie je valjda bio san svake djevojke u Slytherinu. Bio je visok, i lijepo građen, smeđa kosa koja mu je nekad padala preko predivnih plavih očiju bila je još jedan dodatak toj ljepoti. Izgledao mi je kao jedan od onih sexy glumaca koji nisu marili za svoje obožavateljice već su se samo poigravali njima. Ja ga nisam nikad gledala kao dečka u kojeg ću se zaljubiti već kao jednu od prvih osoba koje sam upoznala u svom novom domu, i kao najboljeg prijatelja. Po osobnosti on je bio čisti Slytherin. Nije bio zao dok se to nije tražilo od njega, i uvijek je branio svoje, bio je jak na riječima, ali još jači na djelu. Bio je razuman, i često zna poslušati pamet. Ozzie je bio jedan fascinantan dečko, i ako ti je on prijatelj, stvarno imaš sreće.

***

kasnim, znam, ispričavam se
xoxo < 3