Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/zlicaodopaka

Marketing

Srna i zmije :-))

Nedjelja, relativno rano jutro (za mene je 9 rana zora :-)) ), idealno za na Sleme :-)). Ikariamovac i ja se zaputismo, vode imamo, hrane nam ne treba, dobre volje imamo, kondicije, kako tko.

Stocar želi pogled na Zg svisoka, Zg na dlanu. Tako da mi je ideja bila Medvedgrad. Sat vremena do njega, malo okolo pa onda na Kraljičin zdenac i natrag do Šestinskog lagvića. Lijepa trosatna šetnja. I ja sam optimistica :-)).

Kako sam zadnji puta bila na Medvedgradu prije nekih 15-20 god, trebalo je otkriti pravi put do gore. Ne cestom, ni slučajno. Želimo prirodu, šumu. U roku 5 min i jednog upita, našli se na pravoj stazi i idemo :-)). Krepala sam u idućih 5 min.

Došlo mi je da lupam glavom o svako drvo pitajući se kaj sam napravila s kondicijom :-)). Propušila je i propila :-)). No, kaj je tu je, treba gore. Svakih 5 metara pauza od 5 min :-)). Usprkos svemu, stigli smo. Ali, pogled nije ono kaj Stocar želi. Mislim, njegov problem, gledaj Medvedgrad :-)).

Na Medvedgradu pokušavam otkriti put do Kraljičinog zdenca. Znam da postoji, išla sam njime. Opet krivi start, mali povratak i na pravom smo putu :-)). Krivi start je bio zato kaj znam da se put spušta prema Kraljičinom. Da, ali ne baš otpočetka :-)).

Cijelo vrijeme tupim Stocara kako je Medvednica uređenija od Maksimira, putevi širi, markacije, sve tip-top. On me zauzvrat tupi Sljemenom, Vidikovcem, pogledom prema dolje.

Našli Kraljiin zdenac, voda je još uvijek vrhunska :-)). Ali, pogled. Nikaj, idemo prema gore, u potrazi za pogledom. I tu počinje veselje :-)). Lijepo smo krenuli od Kraljičinog, slijedeći markacije. Uvijek slijedi markaciju!

Ali, tim putem izgleda da nitko nije prošao u zadnjih mjesec dana :-)). Uzak, sunčan, čudan. Frend ispituje o živinama. Zmija nema, a srna? Nema ni njih :-)). Penjemo se mi tako, neke manje vododerine, hlada u tragovima. Put mi je poznat, dam glavu da sam išla njime, prije dvadesetak god.

Pazite, ne mogu se izgubiti na Medvednici. Ne smijem se izgubiti na Medvednici! Ak' se izgubim, baka će mi ustati iz groba i udaviti me :-)). Cijelo djetinjstvo smo provele tu i sad da uprskam. No čens :-)).

Nismo se izgubili :-)). Ali tim putem svejedno ne prolaze baš ljudi. Kaj je ispalo jako dobro, šumske jagode :-)). Bilo ih je, popapali smo ih. Čak smo na kraju odustali od branja jagoda, trebamo ipak stići do vrha. Ljudi nema :-)). Jedino što bih prosoptala u pola glasa je bilo pitanje: Kad si vidio zadnju markaciju :-)).

Sretno ugledasmo toranj i pravi lijepi široki put kojime smo trebali doći. Zakaj nismo, pojma. Šanse da stignemo do tornja se rapidno povećavaju :-)). Kad, još sretnije ugledasmo srnu. Bila sam uvjerena da ih odavno nema. Srna je potakla Ikariamovca na monolog. Trebao je biti dijalog, ali druga strana nije imala snage za priču :-)).

Daklem, ako sam tvrdila da nema srna na Sljemenu, a ima ih, znači li to i da ima zmija, za koje možda jednako pogrešno tvrdim da ih nema. Moj argument da ako i ima zmija, nisu otrovne, nije baš prouzrokovao veselje, već više nastavak: Znači, ima zmija? Nema. Sigurno? Ne :-)).

Dočepasmo se vrha. Pogled, opet ne zadovoljava očekivanja. Kako sam odavno prestala biti polumrtva i umrtvila se skroz, nije me diralo. Ionak' nemam pojma o pojmu kaj smo to vidjeli :-)).

Dočepasmo se i staze za natrag, do Tunela :-)). Ideja mi je bila da prođemo kroz Tunel, nema smisla ići tim putem i propustiti ga. Pogađate li da smo ga zaobišli :-)). Narafski, prekrepani da ga simbolično prođemo. Idući puta :-)). Izlet se ionako neplanirano produljio na nekih 8-9 sati. Sitnica :-)).

Idući puta kad se dokopam nekih tragova kondicije :-)). Odbijam misliti na sutra :-)).

Bilo je lijepo :-)) ...
Bit će još :-)) ...
Jagode i srna :-)) ...


Post je objavljen 12.06.2011. u 23:49 sati.